Srbija između "evropskih zakona" i kritika Brisela: Šta vlast zapravo hoće od Evropske unije?
Insajder pre 2 dana | Željko Bošnjaković
Dok Skupština Srbije razmatra set zakona koji se predstavljaju kao deo usklađivanja sa Evropskom unijom, paralelno su usvojeni i pravosudni propisi u javnosti poznati i kao “Mrdićevi zakoni”, zbog kojih su stigle kritike iz Brisela, pa se i razmatra da li Srbija ispunjava uslove za isplatu 1,5 milijardi evra iz sredstava za Zapadni balkan. Sagovornici Insajdera ocenjuju da vlast selektivno pristupa integracijama – prihvata finansijsku podršku, investicije i tehničke reforme, ali izbegava promene u oblasti
Foto: Srđan Ilić Proces evropskih integracija Srbije već godinama se formalno zasniva na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, ali se u praksi sve češće otvara pitanje da li država zaista ide u tom pravcu ili paralelno donosi rešenja koja od tih standarda odstupaju. U teoriji, obaveza je jasna, Srbija je još Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju preuzela obavezu da postepeno usklađuje zakone sa pravom EU, ali i da ih dosledno
