Evropski zvaničnici podržali Crnu Goru na putu ka EU
Predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković rekao je novinarima pri ulasku na sastanak da je Crna Gora najviše odmakla u procesu evropskih integracija među državama regiona, ali da postoje otvorena bilateralna pitanja za koja Zagreb očekuje napredak.
Plenković je kazao da Hrvatska ima jasna očekivanja kada je reč o pitanjima koja su već ranije otvorena u odnosima dve države.
On je naveo da je među prioritetima pitanje obeštećenja logoraša, ističući da Hrvatska želi da to bude rešeno kroz bilateralni sporazum.
Govoreći o ostalim otvorenim pitanjima, naveo je i imovinsko-pravne zahteve porodica iz Hrvatske, pitanje spomen-ploče u Morinju, školskog broda "Jadran", kao i pitanje granice između dve države.
"Želimo da se reše imovinsko-pravna pitanja porodica Hrvatske ovde. Jasno smo markirali pitanje ploče u Morinju, pitanje broda 'Jadran' i pitanje granice, gde smo veoma jasni", rekao je Plenković.
Premijer Albanije Edi Rama poručio je da je regionu potrebno više zajedništva i snažniji politički pristup procesu evropskih integracija.
Rama je kazao da veruje da su poruke Zapadnog Balkana konačno prepoznate i da postoji potreba za novom dinamikom kada je reč o evropskom putu regiona.
"Konačno su me čuli i mislim da nam je potrebno zajedništvo", rekao je Rama.
Govoreći o procesu proširenja Evropske unije, on je napravio poređenje sa ujedinjenjem Nemačke, navodeći da tada nije postojao složen pregovarački proces kakav danas prolaze zemlje kandidati.
"Kada se Nemačka ujedinjavala nije se pričalo o 35 poglavlja. Znali su šta treba", kazao je Rama.
On je ocenio da, iako proces nije završen, još uvek postoji prostor za napredak.
"Ipak, još nije sve gotovo, ali nije ni prekasno", poručio je Rama.
Komentarišući nemačko-francuski dokument koji se odnosi na proces proširenja, Rama je kazao da ga vidi kao dobru osnovu za dalju diskusiju.
"Vidimo ovaj nemačko-francuski papir i mislim da je to dobar početak za razgovore. Mislim da Nemačka i Francuska ne žele da nas drže u sobi za čekanje", rekao je Rama. Predsednik Francuske Emanuel Makron kazao je da su lideri Evropske unije u Tivtu kako bi pružili podršku Crnoj Gori kao narednoj članici.
"Mi smo svi ovde da pružimo podršku radu Crne Gore i crnogorskih vlasti kako bi se pridružili Evropskoj uniji", kazao je predsednik Francuske.
Nemački kancelar Fridrih Merc kazao je da Evropska unija mora da pokaže da je voljna i spremna za proširenje. On je kazao da evropsko proširenje kasni godinama i da je sa Makronom razgovarao o narednim koracima ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.
"Ovaj deo Evrope jeste u perspektivi deo EU i ako 13 godina nismo učlanili nijednu zemlju možemo da kažemo da je EU napravila neke svoje greške", dodao je nemački kancelar.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola poručila je na Samitu Evropska unija-Zapadni Balkan da proces proširenja predstavlja ulaganje u budućnost i prosperitet.
"Ponavljam reči od juče u Parlamentu Crne Gore – proširenje je investicija u budućnost i prosperitet", rekla je Mecola.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je da Crna Gora postiže sjajne rezultate i da je blizu cilja da postane članica Evropske unije.
"EU otvara svoja vrata, kandidati moraju da ispune reforme. S reformama dolaze investicije i to je prvi deo današnjih razgovora", kazala je ona.
"Crna Gora je impresivna i postiže sjajne rezultate. Nastavite tim putem i mi smo tu da vas podržimo. Mislim da ste blizu cilja", kazala je Fon der Lajen.
Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju izjavila je da je za Kosovo važno što učestvuje i da je njegova budućnost u ujedinjenoj i proširenoj EU.
"To je najsnažniji odgovor onima koji žele da stvore nestabilnost u Evropi. Kosovo traži fer i ravnopravan tretman u procesu proširenja i očekuje pozitivne rezultate samita i misli da Kosovo zaslužuje status kandidata", rekla je novinarima.
(Beta, 05.06.2026)
