Европски званичници подржали Црну Гору на путу ка ЕУ
Председник Владе Хрватске Андреј Пленковић рекао је новинарима при уласку на састанак да је Црна Гора највише одмакла у процесу европских интеграција међу државама региона, али да постоје отворена билатерална питања за која Загреб очекује напредак.
Пленковић је казао да Хрватска има јасна очекивања када је реч о питањима која су већ раније отворена у односима две државе.
Он је навео да је међу приоритетима питање обештећења логораша, истичући да Хрватска жели да то буде решено кроз билатерални споразум.
Говорећи о осталим отвореним питањима, навео је и имовинско-правне захтеве породица из Хрватске, питање спомен-плоче у Морињу, школског брода "Јадран", као и питање границе између две државе.
"Желимо да се реше имовинско-правна питања породица Хрватске овде. Јасно смо маркирали питање плоче у Морињу, питање брода 'Јадран' и питање границе, где смо веома јасни", рекао је Пленковић.
Премијер Албаније Еди Рама поручио је да је региону потребно више заједништва и снажнији политички приступ процесу европских интеграција.
Рама је казао да верује да су поруке Западног Балкана коначно препознате и да постоји потреба за новом динамиком када је реч о европском путу региона.
"Коначно су ме чули и мислим да нам је потребно заједништво", рекао је Рама.
Говорећи о процесу проширења Европске уније, он је направио поређење са уједињењем Немачке, наводећи да тада није постојао сложен преговарачки процес какав данас пролазе земље кандидати.
"Када се Немачка уједињавала није се причало о 35 поглавља. Знали су шта треба", казао је Рама.
Он је оценио да, иако процес није завршен, још увек постоји простор за напредак.
"Ипак, још није све готово, али није ни прекасно", поручио је Рама.
Коментаришући немачко-француски документ који се односи на процес проширења, Рама је казао да га види као добру основу за даљу дискусију.
"Видимо овај немачко-француски папир и мислим да је то добар почетак за разговоре. Мислим да Немачка и Француска не желе да нас држе у соби за чекање", рекао је Рама. Председник Француске Емануел Макрон казао је да су лидери Европске уније у Тивту како би пружили подршку Црној Гори као наредној чланици.
"Ми смо сви овде да пружимо подршку раду Црне Горе и црногорских власти како би се придружили Европској унији", казао је председник Француске.
Немачки канцелар Фридрих Мерц казао је да Европска унија мора да покаже да је вољна и спремна за проширење. Он је казао да европско проширење касни годинама и да је са Макроном разговарао о наредним корацима уласка земаља Западног Балкана у Европску унију.
"Овај део Европе јесте у перспективи део ЕУ и ако 13 година нисмо учланили ниједну земљу можемо да кажемо да је ЕУ направила неке своје грешке", додао је немачки канцелар.
Председница Европског парламента Роберта Мецола поручила је на Самиту Европска унија-Западни Балкан да процес проширења представља улагање у будућност и просперитет.
"Понављам речи од јуче у Парламенту Црне Горе – проширење је инвестиција у будућност и просперитет", рекла је Мецола.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен казала је да Црна Гора постиже сјајне резултате и да је близу циља да постане чланица Европске уније.
"ЕУ отвара своја врата, кандидати морају да испуне реформе. С реформама долазе инвестиције и то је први део данашњих разговора", казала је она.
"Црна Гора је импресивна и постиже сјајне резултате. Наставите тим путем и ми смо ту да вас подржимо. Мислим да сте близу циља", казала је Фон дер Лајен.
Вршитељка дужности председнице Косова Аљбуљена Хаџију изјавила је да је за Косово важно што учествује и да је његова будућност у уједињеној и проширеној ЕУ.
"То је најснажнији одговор онима који желе да створе нестабилност у Европи. Косово тражи фер и равноправан третман у процесу проширења и очекује позитивне резултате самита и мисли да Косово заслужује статус кандидата", рекла је новинарима.
(Бета, 05.06.2026)
