Skupština završila pretres amandmana na zakon roditelj-negovatelj
Sutra je najavljeno da će biti i dan za glasanje po 18. tačaja dnevnih reda o kojima se u ovom zasedanju raspravlja.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna Milica Đurđević Stamenkovski pozvala je sve poslanike da podrže zakon tokom utrašnjeg dana, navodeći da je sam tok diskusije pokazao koliko je ovo važan zakon.
Ona je odgovarajući na pitanja opozicionih poslanika i njihove amandmane navela da se status roditelja-negovatelja zasniva na ugovoru, kako bi se precizno definisali rokovi trajanja ovakvog rada, a da se njima neće uvoditi novi kriterijumi, zbog kojih bi takav roditelj potencijalno izgubio benefite ili naknade.
Sanja Milošević, poslanica Srpske napredne stranke, podnela je pre toga amanadman po kom jednoroditeljske porodice trebaju da dobiju dodatnu novčanu naknadu ako imaju dva ili više deteta kojima je potrebna nega, odnosno 150 odsto naknade propisane zakonom.
Ahmedin Škrijelj iz poslanička grupe Pokret slobodnih građana (PSG) – Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA Sandžaka) – Partija za demokratsko delovanje (PDD) je u svojim amandmanima pozvao na pravljenje individualnog plana za zapošljavanje ljudi koji dobiju status roditelj-negovatelj, koji bi im na primer omogućio da traže poslove sa skraćenim radnim vremenom.
Dodatnim amandamanom je zatražio da se jasnije propiše rok po kom bi 30 dana od datuma podnošenja zahteva roditelji dobijali odgovor od nadležnih organa, da ti organi moraju precizno navesti šta nedostaje od dokumentacije u slučaju odbijanja zahteva, a da građani ne budu dužni da prikupljaju podatke koji se vode u službenim evidencijama.
Takođe je zatražio da se doda osam stavova u zakon, po kojima bi se nakon utvrđivanja dugoročne podrške ovim roditeljima ponudile i druge usluge u zajednici ili vidovi podrške.
Pavle Grbović iz PSG-a je dodao i da treba pojasniti pod kojim uslovima se gubi pravo na naknadu za roditelja-negovatelja, odnosno da nadležno ministarstvo prikuplja podatke i izveštava Skupštinu o efektima primene zakona.
Natalije Stojmenović iz poslaničke grupa Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd je tražila da se pojasni da li će roditelji-negovatelji, shodno ugovoru koji potpisuju sa državom, biti "radnici ili osobe koje pružaju negu", odnosno da li će imati podršku, savetovanje, obuku za pružanje nege i ostale pogodnosti koji bi imali po ugovoru o radu.
"Zakon ne sme da kompenzuje to što ne postoje dovoljno razvijene usluge zaštite u zajednici... Ovaj zakon je u ovom momentu potreban, ali mora da prepozna da je i roditeljima potrebna podrška... Da ne bude da (roditelje-negovatelje) pokušavamo da pretvorimo u jeftinu zamenu na ceo sistem (socijalne zaštite)", poručila je ona.
Ona je dodala i da je po aktuelnom rešenju, u slučaju promene podataka o zaposlenju, adresi ili drugim stavkama iz ugovora, roditelji sami moraju u roku od 15 dana da to prijave, navodeći da sve te podatke državni organi već imaju na raspolaganju.
Takođe je predložila i da dete koje dobija ovakvu negu dobije mogućnost da oceni svoju uslugu, u skladu sa procenom najboljeg interesa deteta
Juče je završena objedinjena načelna rasprava o svih 18 tačaka dnevnog reda vanrednog zasedanja, a zatim je dan počepo razmatranjem 176 amandmana podnetih na Predlog zakona o oružju i municiji.
Vanredno zasedanje je počelo 6. jula.
"Mi dajemo prvenstvo porodici, ali omogućavamo da status dobije i drugo punoletno lice koje kontinuirano učestvuje u pružanje nege. Realan život prevazilazi normativno rešenje koje status vezuje isključivo za bliske srodnike", kazao je Grbović.
Poslanica Tatjana Pašić iz Stranke slobode i pravde (SSP) ocenila je da nije pravedno što predlog zakona predviđa da status roditelj-negovatelj mogu da steknu samo roditelji dece kojima je utvrđeno pravo na uvećani dodatak.
Po njenim rečima, oko 37.000 ljudi prima naknadu za tuđu negu, a pravo na status roditelj-negovatelj dobiće samo 3.270 roditelja.
"Oko 50.000 ljudi ima potrebu za tom naknadom. Zato nije dobro što je uvećana tuđa nega jedan od eliminacionih kriterijuma za sticanje statusa. Diskriminišete ogroman broj dece sa smetnjama", kazala je poslanica.
Po njenim rečima, sva deca treba da imaju isto pravo i zato je važno da zakon koji čekaju 13 godina "ispuni svrhu i smisao".
Ivana Rokvić iz Narodnog pokreta Srbije (NPS) optužila je vlast da donosi taj propis zbog skupljanja političkih poena.
Kazala je da naknada od 65.000 dinara nije dovoljna da se pokriju sve potrebe dece sa smetnjama.
Tatjana Marković Topalović iz stranke Srbija centar (SRCE) kazala je da treba izmeniti odredbu kojom se roditeljima-negovateljima zabranjuje svaki vid rada.
"Nije u redu da sprečavate roditelje-negovatelje da rade, ako za to postoje uslovi. Kršite Zakon o radu i Zakon o socijalnoj inkluziji", kazala je poslanica.
Po njenim rečima, svaki građanin ima pravo da radi, a poverenik za ravnopravnost Milan Antonijević se složio sa tim i kritikovao tu odredbu predloženog zakona.
Natalija Stojmenović iz Zeleno-levog fronta (ZLF) rekla je da treba omogućiti rad od kuće ako to ne ugrožava negu deteta.
Kazala je da ne treba prepreka za sticanje statusa da bude adresa ili starosna granica te da vlast treba da ublaži kriterijume i pojednostavi procedure.
Lukić je ukazao na to da je u predloženom zakonu razdvojeno skladištenje punjene i fabričke municije, ističući da tu ne postoji razlika i da to ne bi trebalo da bude razdvojeno u zakonu.
"Verujte mi da ovo kao da je pisao neko, ne verujem da je to gospodin (v.d. sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova MUP Veljko) Odalović pošto on ima previše znanja. Ovo kao da su pisale žene, uz svo dužno poštovanje ženama, koje nikada nisu videle...", kazao je Lukić.
Brnabić ga je prekinula i kazala da ne zna šta je njegov problem sa ženama i izrekla mu opomenu zbog toga.
Poslanik Lukić je potom dodao da mu predsednica parlamenta nije dozvolila da završi i da nije mislio na "žene koje se bave sportom ili su lovci".
"Ali je činjenica da u MUP-u kao referenti uglavnom rade žene, koje osećaju odvratnost prema oružju, što je normalno. Ali je činjenica i zašto sam napravio tu distinkciju", ocenio je Lukić.
Brnabić mu je potom predložila da se vrati na amandman, a ne ko ga je pisao, kako ne bi dobio i drugu opomenu.
"Kakav skandal, neshvatljivo. Da čujemo u Narodnoj skupštini amandman da je zakon kao da ga je pisala žena. Sram vas bre bilo (...) Možda da sednete sa narodnom poslanicom Ivanom Rokvić ili Slavicom Radovanović, pa da vam objasne nešto o oružju", rekla je Brnabić.
Izvinjenje ženama koje rade u MUP-u, nakon govora Lukića, uputio je i ministar pravde Nenad Vujić.
I sam Lukić je kasnije tokom sednice uputio izvinjenje svim ženama i svim poslanicama u Skupštini "zbog svog neumesnog govora".
Poslanica Srbija centra (SRCE) Tatjana Marković Topalović postavila je pitanje ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milici Đurđević Stamenkovski zašto nisu uvažene sugestije poverenika za zaštitu ravnopravnosti u vezi sa Predlogom zakona o roditeljima-negovateljima.
"Poverenik je rekao da zakon ne valja i da ne može da ide u proceduru", poručila je Marković Topalović.
Ona je postavila pitanje i ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću kako je reagovalo Ministarstvo prosvete na drastičan pad interesovanja učenika za Zmaj Jovinu gimnaziju u Novom Sadu, kao i kakva je sudbina nastavnika i profesora koji su izgubili fond časova zbog malog broja upisanih učenika.
Ministra finansija Sinišu Malog pitala je "da li mu je poznato odakle su finansirani bilbordi, natpisi 'Srbija pobeđuje', nalepnice, štampa, plakati i plakat na Palati Albanija u Beogradu".
"Da li je došlo do uzurpacije javnih prostora u više gradova bez tendera", pitala je Marković Topalović.
Na tu temu, poslanica je postavila i pitanje ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandri Sofronijević - da li zna da su akcije bojenja, ispisivanja grafita i parola na javnim putevima "golo kršenje zakona".
Poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević pitala je ministra sporta Zorana Gajića i ministarku Sofronijević ko je doneo odluku da se zemljište na Autokomandi u Beogradu namenjeno sportu prenameni za komercijalnu izgradnju i ko odlučuje o resursima svih građana.
"Ako se vrednost državnog zemljišta povećava njegovom prenamenom, ko će ostvariti profit i da li će taj profit biti usmeren u javni interes ili će završiti u privatnim rukama", pitala je Đorđević.
Ona je upitala i da li je, pored velikih troškova za izgradnju nacionalnog stadiona, reč o "još jednoj privatizaciji javnog dobra - zemljišta na kojem se nalaze stadioni Crvene zvezde i Partizana".
"Ljubav građana prema najvećim sportskim klubovima ne sme biti izgovor za netransparentne poslove kakvima ste vi skloni", poručila je Đorđević.
Poslanica Narodnog pokreta Srbije (NPS) Snežana Rakić postavila je pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru u vezi sa radom Doma zdravlja Rekovac u periodu prethodnog rukovodstva.
"Da li je tačno da su se godinama organizovali ginekološki pregledi van registrovane zdravstvene ustanove, u tzv. prikolici, i da su takvi pregledi finansirani kroz sistem javnog zdravstva? Ako jesu, ko je to dozvolio? Ko je proveravao uslove u kojima su žene pregledane", pitala je Rakić.
Ona je upitala i da li je tačno da je u istoj ustanovi godinama funkcionisala radiološka služba bez radiologa.
"Ako je makar deo ovih navoda tačan, govorimo o mogućem urušavanju osnovnih principa funkcionisanja Zakona o zdravstvenoj zaštiti i o sistemu u kojem zakon očigledno nije isti za sve", poručila je Rakić.
Poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) Marko Milošević postavio je pitanje Vladi Srbije da li trenutno razmatra sveobuhvatno reformisanje osnovnog i srednjeg obrazovanja.
"Deca, s jedne strane, uče gomilu stvari koje obogaćuju njihovo znanje i opštu kulturu, ali s druge strane, mi njih ni na koji način ne spremamo za to šta će biti onog dana kada budu bili samostalni građani", rekao je Milošević.
Prema njegovim rečima, posledica toga je "paušalno ocenjivanje političkih događaja i paušalno ocenjivanje tržišnih pojava".
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milimir Vujadinović zatražio je od Ministarstva za evropske integracije da Evropskom parlamentu prosledi pitanje da li će predsednica EP pokrenuti inicijativu za smenu izvestioca za Srbiju Tonina Picule.
"Jasno je da je opredeljenje vlasti u Srbiji punopravno članstvo u Evropskoj uniji i o tome nema rasprave. Međutim, postoji prepreka koja se zove Tonino Picula jer su izveštaj koji je podneo Evropskom parlamentu i njegovo delovanje duboko opterećeni subjektivnim stavovima, koji su dodatno opterećeni njegovom ratnom prošlošću", rekao je Vujadinović.
Dodao je da je njegova želja da se vrati poverenje građana u institucije Evropske unije i da se poveća procenat građana koji podržava članstvo Srbije u EU.
"Ovakvim delovanjem Tonina Picule taj posao ide dosta teško", poručio je Vujadinović.
(Beta, 09.07.2026)
