Dubona

Usijali si se telefoni organizacija koje pružaju psihološku pomoć građanima nakon nesreće kada se obrušila nadstrešnica na Železničkoj stanici Novom Sadu. „Posle Ribnikara nama se stvarno učinilo da ne može gore i da je to dno dna i posle se desila i ta… »

Opet tragedija i opet mnogo mrtvih i povređenih. Ribnikar, Malo Orašje i Dubona otvorili su paklena vrata stradanja. Od tog pokolja od pre godinu i po dana do Novosadske pogibelji svakodnevno je neko izgubio život zbog bahatih pijanih vozača, podivljalih… »

Govoreći o nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu, sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, rekao je da smo u prethodnim godinama imali mnogo "strahovitih stvari". "Mi kao da ne izlazimo iz dana žalosti u ovoj zemlji... Mi palimo sveće i… »

: Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je danas da je tragedija u Novom Sadu paradigma današnje Srbije, objavila je ta stranka. On je na sednici stranačkog Glavnog odbora u Kraljevu naveo da je istorijat vlasti Srpske napredne… »

Predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš ocenio je danas da je tragedija u Novom Sadu paradigma današnje Srbije. On je na sednici stranačkog Glavnog odbora u Kraljevu naveo da je istorijat vlasti Srpske napredne stranke zločin, i to, kako je naveo… »

Predsednik Srbija centra Zdravko Ponoš izjavio je danas u Kraljevu, na sednici Glavnog odbora stranke, da je tragedija u Novom Sadu paradigma današnje Srbije, a da je istorijat vlasti Srpske napredne stranke (SNS) „zločin bez kazne“. „Novi Sad je… »

Komisija veštaka psihijatara smatra da je optuženi za ubistva u Duboni i Malom Orašju bio uračunljiv. Uroš Blažić, optužen da je 4. maja prošle godine u selima Mala Dubona i Orašje ubio devet i ranio 12 osoba, duševno je zdrav i bio je sposoban da shvati… »

Uroš Blažić bio je svestan kada je počinio krivično delo u maju prošle godine. Prosto je nemoguće da je zločin počinjen u afektu, jer osoba koja u afektu počini ubistvo ne može da smisli, potom odlučno i precizno gađa i ubija žrtve. Ovo je zaključak… »