Marko Djokovic

Polako, ali sigurno se bližimo zatvaranju Olimpijskih igara u Parizu. Preostala su još samo tri dana, a Srbija juri poslednji voz da doda barem još neku medalju na već dve osvojene zlatne, a koje su uzeli Novak Đoković i Zorana Arunović i Damir Mikec. To… »

Srpski teniser Novak Đoković se oglasio putem društvenih mreža, gde je pružio podršku srpskim sportistima. Najpre, je čestitao srpskim vaterpolistina na izborenom polufinalu. Objavio je na Instagramu sliku uz tekst: "Ajdeeee". Podsetimo, Srbija je… »

Marko Podraščanin i Aleksandar Atanasijević završili su reprezentativnu karijeru i Olimpijske igre u Parizu bile su poslednje takmičenje na kom su igrali za Srbiju. Tim povodom oglasio se Novak Đoković i poslao im je moćnu oproštajnu poruku. Novak se u… »

Dijana Đoković nosi dva imena, crkveno i građansko. Iako je po poreklu ispovedala katoličnu veru, majka najboljeg sportiste u istoriji je po rođenju sina Marka odlučila da se krsti u pravoslavnoj crkvi. Tom prilikom u Žiči je krštena cela porodica, pa i… »

Vladimir Torubarov i Anđelo Džombeta, odnosno Marko Novaković i Marko Dragosavljević, plasirali su se u polufinale u trci na 500 metara. Foto AP Novaković i Dragosavljević završili su kao drugi u drugoj četvrtfinalnoj trci sa vremenom 1:28.57. Što se… »

Novak Đoković uspeo je juče da osvoji olimpijsko zlato i tako rasplače celu Srbiju. Poznate ličnosti širom zemlje objavljivali su Noletove fotografije uz mali milion čestitiki. Kada je Alkaraz dobio poslednji udarac, Novak je pao na kolena i zaplakao… »

Marko Đoković je mlađi brat Novaka Đokovića koji od cele porodice najmanje voli kamere i retko se pojavljuje u javnosti. Mir je našao sa svojom devojkom Letisijom Tesari, modnom kreatorkom iz Brazila, a par živi u Marbelji u Španiji. Marko je rođen 20… »

Sponzori su bili velikodušni... Slike sa podijuma su gotovo uvek najprepoznatljivije, obiđu ceo svet, sa fokusom se gleda na sportistu i taj momenat mnoge firme koriste kako bi kao sponzori igrača bili primećeni na njima. To se pokazalo još jednom kada… »