Potočari: O fabrici akumulatora i drugim demonima
Nedeljnik 11.07.2016 | Piše Aleksandar Apostolovski
Bivša fabrika akumulatora izgleda sa polja još veća, još moćnija, kada sam izašao i udahnuo vazduh. I čitav taj socrealistički betonski kompleks kao da magnetski privlači nazad. Kao da zove da se vratimo. Zašto u svim dostupnim javnim izvorima o toj fabrici piše samo da je bivša i da ju je preuzeo holandski bataljon pod komandom Ujedinjenih nacija, posle proglašavanja Srebrenice za zaštićenu zonu? Zašto postoji želja da se sakrije istina o nekada moćnoj fabrici, koja je pravila džinovske akumulatore, za
Koračam sa Suadom i Arifom iz Viteza kroz pogone fabričke hale i zamišljam kako je to industrijsko grotlo progutalo mnoge srebreničke žrtve. Hala je dizajnirana kao vorholovsko svedočanstvo na strašni zločin. Zapravo su ubistva koje su snage bosanskih Srba počinile nad zarobljenim Bošnjacima predstavljena kao neka vrsta bizarnog pop-arta, kao umetnička galerija za istorijske performanse. Fotografije Slobodana Miloševića, Ratka Mladića, Radovana
