Čekajući Vidovdan

Dan kojem ne treba datum da bi ga poznao, kao što od oca ne tražiš ličnu kartu da bi se uverio da je tu, iako ga vidiš. Dan koji svaki put svane isto, a zamine po refleksiji naših dela. Dan uz koji se ne piše godina, jer godine prolaze, a on je isti. Kao plimni talas rodoljublja, svake godine zapljusne sve naše sumnje, sva preispitivanja, sve naše neopredeljenosti. I, zaista, odgovor na sva velika pitanja oduvek i zauvek nosi - VIDOVDAN. Evo