Arhiva » Vesti » RTV 13.01.2018

Ljubomir Živkov: Mere

FARKAŽDIN - Skoro sve mere koje smo znali odmalena, zovimo ih predškolskim, doživeće reviziju kad budemo dopali osmoljetke, neke će biti proglašene zastarelim, neke će dobiti drukčija imena, a za neke će se ispostaviti da i ne pripadaju sistemu mera.

RTV subota, 13. januar 2018.  |  RTV
RTV: Ljubomir Živkov: Mere

Mera za lebac zvala se kila, vekna kod baba Smilje bila je od dve kile, još veća mera bila je pet kila, moja baba je mesila tri takva leba nedeljno; manje jedinice bile su po kile, frtalj kile, za bombone mera – deset deka (to je išlo i u prepise torti).

Sećam se, mislim, kad sam prvi put čuo „tri metera žita“, pa zar se time ne meri dužina? Zrnevlje koje su posipali Ivica i Marica imalo je sigurno dvesto meteri! Video sam svojim očima i priželjkivao da imam žuti zidarski metar na sklapanje, toliki je bio kad se odmota i onaj koji šnajderki visi oko vrata (a koji se zvao santimetar), ali ne, meter je bio mera za sve što ide u džakove, za žito, za brašno, okrunjeni kukuruz... Pa kako se žito meri meterom? Ne meri se meterom, nego na kantar, jedan meter ti je sto kila, jedan pun džak žita ima oko pedeset kila. Niko osim učitelja nikad nije pomenuo tonu, prva veća mera koje se sećam bio je vagon: sto meteri. Koliko si predo repe ove godine? Dva i po vagona.

Majstorska mera bio je col, za debljinu daske i za jeksere (najmanji jekseri zvali su se tekse, zakucani u đonove opanaka sijali su se kao nitne na jaknama rokera i motociklista), colovi su bili na drugoj strani metra, kao postava na kaputu, a veći od metra, skoro duplo, bio je fat.

Zadirkivali smo babu da je mala, na šta je ona, pripravna uveliko, uzvraćala: „Asna je drugim što je od fata, kad nema uglavu!“, tako sam od babe naučio šta je fat, ali sam je zapitkivao: „Šta ako je neko i od fata, i pametan ko ti, možda i pametniji?“, na šta je ona nepokolebana odgovarara sa „neka, neka...“ Fat je bio mera za kotarke, za njihovu dužinu, dok im je širina imala biti ista.

Mera za sve što se sipa u flaše, šerpenje, lonce, ručkonoše, vedra, krčage, lajtere, bila je litra. Manje mere, koje su bile pre svega za vino i rakiju, bile su kanava, politra, satlik, fićok. Podrumska mera bio je akov, toliko je uglavnom bilo bure za rakiju, dok su burad za vino bila kako koje, dva, tri akova.

Akov je možda i jedina mera koja će biti priznata u školi pod izvornim imenom, za sve ostalo biće povuci-potegni: ne kaže se meter, nego metar, a ako se meri težina taj naš meter zove se metrička centa, i ne kaže se kila, to je bruh, nego se kaže kilogram, dobro, mi to progutamo, ali učitelji idu dalje: ne kaže se litra, nego litar, kako litar, litar je medaljon koji dobije kera kad je pelcuje tirac, ne, ne, ne, kaže se litar, te tako i ostade.

U školi se nije dobro proveo ni lanac, koji je bio mera za kapital, a kapital je oličavala zemlja, ti i ti imadu maksim zemlje, kolko je maksim, sedamnajs lanaca. Pođem u školu: „Ne kaže se lanac, nego jutro, a još je bolje kazati hektar, iako to nije isto, hektar ima jedan koma sedam lanaca ili jutara, i ne kaže se maksim, nego maksimum, a on je u našem socijalističkom društvu tačno deset hektara!“, aha, tako su znači kumunisti došli do za mene tajanstvene brojke sedamnajs!

I ne kaže se fat, ni vat, ovo drugo će biti mera za elektriku, nego se kaže hvat, majku mu, kako je čovečanstvo dospelo do ovih mera? Ako je metar jedan krupan korak odraslog čoveka, fat ili hvat šta je? Možda se misli na raširene ruke, ali bi taj model, taj praznoglavi džin morao biti od fata?... Ili je to širina otkosa koji ostaje za dobrim koscem?

Gle, već prođoše tri minuta, a neke mere nisam stigao da naučno obradim, kuvani sapun merio se na kalupe (možda se i pakovanje kvasca, ako ti ga Čikica ne prepolovi koncem isto zvalo kalup, a koštalo je dve banke? nisam ciguran), dok se ono što sadeneš na kola sa čatlovima i pomotnjicama, i pritegneš uzduž pajvanom, zvalo ni manje ni više nego voz: voz deteline, voz sena, voz žita!

Nikad se nisi tako lepo vozao u praznim kolima, makar imao i kožni sic, kao što si se vozao ako su te tvoji prepeli na voz, na vr voza: nema truckanja, gledaš atar sa dotad nedosegnute visine; samo kočijaš mora da pazi na vagaše, jer ako se voz izvrne nije prijatno ni konjima, ni kočijašu, ni onome ko je denuo pa ostao gore.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.45.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.


Objavljeno na sajtu rtv.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Ključne reči

Ljubomir Živkov

©2018 Netmark d.o.o.