Arhiva » Vesti » MojaFirma.rs 14.01.2018

Subjektivni doživljaj kritike – čemu on služi i kako ga učiniti konstruktivnim?

MojaFirma.rs nedelja, 14. januar 2018.  |  Marta Levai

Došao je, dakle, i taj trenutak – pale su prve negativne kritike na proizvod vašeg mukotrpnog rada, ostavljajući vas da se češkate po glavi i pokušate da shvatite iz kog to ugla vaši ocenjivači procenjuju kvalitet onoga što ste im predstavili.

Razume se, na tu opciju bili ste spremni i pre no što ste odlučili da podelite svoje ideje sa drugima, prodate proizvod ili ponudite usluge onima kojima bi bile potrebne. Jasno vam je da se svetu ne može ugoditi, te će i negativan fidbek usledeti zato što tako mora biti – i još ćete se svojski potruditi da ga otvoreno prihvatite, jer bi taj preki sud trebalo da vam predstavlja jedinstveni putokaz u razvoju vašeg biznisa.

I tako sa izvesnom dozom optimizma pomišljate kako vas negativni komentari neće doticati lično, te da ćete ih naposletku preokrenuti u svoju korist. Stvar je, eto, toliko jednostavna – i ostaje takva sve dok sopstvenim ušima, očima – pa i egom – ne doživite svu lakoću kojom vas je neko izložio prekom sudu.

On može doći u obliku poplave ili, pak, sporadičnih talašćića koji mestimično narušavaju vaš osećaj ispunjenja i entuzijazma zbog truda koji ste uložili u oblikovanje svog finalnog proizvoda. Ne dovodeći u pitanje racionalno prihvatanje kritike kao nečeg potpuno normalnog i prirodnog, sva je prilika da vam ipak neće biti baš svejedno.

I to više nema toliko veze sa logičnim shvatanjem negativnog fidbeka kao krajnje neophodnog i korisnog. Reč je isključivo o ličnom doživljaju kritika upućenih od strane drugih; jer, bez obzira na faktore poput, recimo, veličine vašeg ega, činjenica je da će vas one bar do izvesne mere pecnuti.

Zapitaćete se tada i kud se deo onaj optimizam kojim ste se naoružali kako bi spremno dočekali preke sudove. A možda ćete pomisliti i kako je „lako njima da komentarišu kad ne znaju koliko sam se iscimao oko ovog projekta“. Valja se pritom podsetiti da su reakcije tog tipa sasvim ljudske i samim tim (baš kao i tuđe kritike) potpuno prirodne. Ono što bi, s druge strane, moglo predstavljati izazov, jeste da se zaglavite u začaranom krugu samopreispitivanja (pa i samosažaljenja), iako znate da je to i najbži put ka autosabotaži.

Kako onda sagledati negativan fidbek iz ličnog ugla i pritom promeniti percepciju uz konstruktivno „filtriranje sadržaja“?

Pre svega, suština se krije u onoj lakoći tuđe (pr)ocene nečega čemu ste zaista posvetili svoje vreme, energiju i „krv, suze i znoj“. Manje utešna strana cele priče je što vaši krajnji ocenjivači toga zaista nisu svesni, zbog čega vam se lična zalaganja i uložena energija do izvesne mere mogu učiniti obesmišljenim.

Ukoliko sopstvenim očekivanjima priđete bez trunke (samo)zavaravanja, shvatićete da ona uslovljavaju i vašu trenutnu reakciju. Uostalom, da li je moguće ostati potpuno ravnodušan kada i sami znate koliko ste se založili za određenu ideju ili projekat?

Zamislite na trenutak da je vaš proizvod rezultat zalaganja u kome ne nalazite ni trunku istinske želje da pružite najbolje od sebe. Iako vas negativne (pa i pakosne) kritike tada možda neće toliko doticati, upravo je nedostatak subjektivnog osećaja svrhe – za razliku od tuđih prekih sudova – ono što suštinski obesmišljava bilo kakav poduhvat. Prema tome, sve te opaske i komentari koji će vas isprva pecnuti, tu su da vas podsete da su vaša ideja ili proizvod, uprkos nečijoj negativnoj reakciji, proistekla iz suštinske potrebe da načinite makar i malu promenu. A to je, priznaćete, najvažniji sastojak svakog vida zalaganja.

Kada situaciju posmatrate s te strane, polako počinjete da gradite i osnovu na kojoj će počivati ona lakoća kojom ćete se odbraniti od tuđih kritika. S druge strane, ne dozvolite ni da vas uverenost u smisao i svrhu svog poziva previše ponese, jer vas maksimum ulaganja volje i energije ipak ne spašava eventualnih pogrešaka.

Pre no što i ova gornja rečenica zapreti da vas (iznova) pecne, setite se i ovoga – čemu god neko odlučio da se u potpunosti posveti, sva je prilika da je u tome nekada bio početnik. Isto tako, kvalitet, ugled i reputacija – kao i pozitivan fidbek drugih – rezultat su dugotrajnog procesa učenja, upornosti, pokušaja i pogreški – s tim da, ukoliko svoju profesiju ili poziv sagledavate iz oba ugla – subjektivnog i objektivnog, shvatićete i da se taj proces zapravo nikada ne završava.

Drugim rečima, nikad nećete moći tvrditi da znate baš sve, i uvek postoji još ta jedna granica koju treba da pređete. (A iza nje je još jedna, pa još jedna – i tako sve dok ne prihvatite da je upravo proces učenja – a ne krajnji proizvod koji imate na umu – cilj kome zapravo treba težiti.) U tom smislu su i tuđe kritike i primedbe tu da vas zadrže u granicama realnosti i sačuvaju vas precenjivanja bilo svojih sposobnosti, bilo ideja ili rezultata kojima ćete u svakom slučaju težiti.

Stvar je u tome da vas subjektivni doživljaj sopstvenih zalaganja u određenoj meri može učiniti „slepim kod očiju“ za eventualne propuste koji vam se nenamerno mogu potkrasti. Zato, pre nego što ma koju kritiku doživite (suviše) lično, zastanite na trenutak i još jednom je pažljivo oslušnite. „Stani malo, možda je ovaj komentar potpuno na mestu?“ – ovakav rezon daće vam prostora da se odmaknete od utiska da je vaše rešenje, iako možda daleko od idealnog, prihvatljivo samo zato što je proisteklo iz vašeg iskustva. Setite se i toga da, koliko god ih ta iskustva i znanja činili autentičnim baš stoga što su vaša, ona bi trebalo da odgovaraju u potrebama onih kojima ih predstavljate.

Izvesna količina opreza, doduše, biće potrebna ukoliko pripadate onom izrazito samokritičnom tipu ličnosti. U tom slučaju, tendencija ka traganju za dlakom u jajetu može vas navesti upravo na onaj put suvišnog (i donekle kontraproduktivnog) samopreispitivanja i autosabotaže. A što se subjektivnog doživljavanja tuđe kritike tiče, primite k znanju i ovo: retko ko će – pogotovo ukoliko vas ne poznaje – svojim mišljenjem ili stavom „udariti“ na vašu ličnost. Oni kojima predstavljate krajnji proizvod svojih zalaganja, najčešće uočavaju samo „vrh ledenog brega“, zbog čega delom i ostaju nesvesni onoga što se krije ispod površine.

I još nešto: osim ukoliko je reč o zlonamernim opaskama (pri čemu se njihov konstruktivni aspekt svakako gubi), negativan fidbek će u velikom broju slučajeva takođe proisteći iz subjektivnog doživljaja vaših kritičara. Neki će u tome biti asertivniji, dok će vas drugi poprilično žestoko spustiti na zemlju – no, kako god bilo, ne zaboravite da najdelotvorniji filter pri tome predstavljate upravo vi.

googletag.cmd.push(function() { googletag.display('div-gpt-ad-1441106874495-1'); });


Objavljeno na sajtu mojafirma.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

©2018 Netmark d.o.o.