Arhiva » Vesti » RTS 14.01.2018

Berlin: S neba na zemlju i natrag

Nemačka konzervativna unija CDU/CSU i socijaldemokratski SPD, stranke koje su na davnim izborima prošle godine zajedno osvojile 53 odsto glasova, postigle su načelan dogovor o koaliciji. Sad sve zavisi od socijaldemokrata – od vanrednog partijskog kongresa iduće nedelje (21. januara) i od unutarpartijskog referenduma sredinom februara. Tek nakon toga počinju pravi koalicioni pregovori, sa vladom do Uskrsa.

RTS nedelja, 14. januar 2018.
RTS: Berlin: S neba na zemlju i natrag

Ako sve prođe kako treba, Nemačka će biti bez efikasne državne egzekutive samo šest meseci. U konsekvenci, ako od sada do kraja marta sve prođe kako treba, Nemačka će pola godine provesti u psihološkoj zamci gubitnika.

Kakav to uticaj ima na EU, kao i na Evropu u celini, najbolje je objasniti preko jedne vanpolitičke situacije. Razlog – ako se politički fenomeni analiziraju prevashodno preko političkih parametara, onda se u krajnjem rezultatu dobija samo prljavi partijski veš, a zabavni potencijal prljavog veša, sa tim će se složiti svaka analitična domaćica, ima vrlo nisku vrednost.

U istoriji umetnosti se neki objekti procenjuju na osnovu veličine. Oni su pre svega monumentalni, pa onda sve drugo. Svi drugi kriterijumi stilske analize, kao tekstura, obrada površina, doživljaj dubine, boja, živost naracije, klize u drugi plan, a motor analize postaje činjenica da su oni monumentalno veliki.

To se na primer odnosi na 12-metarsku sedeću skulpturu Konstantina Velikog iz Maksencijeve bazilike u Rimu, ili još starijeg i višeg, takođe sedećeg Fidijinog Zevsa iz antičke Olimpije, na Keopsovu piramidu, ili na kamene idole latinoameričkih prekolumbovskih kultura.

Nije slučajno da se ideja za vernu kopiju mermerne Konstantinove glave rodila upravo u Nemačkoj, gde je i tehnički izvedena za Konstantinovu izložbu u Triru 2007. Sve u svemu, 25 tona bele karare za trometarsku glavu prvog evropskog vladara koji je novu religiju uveo u politiku, Konstantin Veliki, prvi evropski demohrišćanin!

U toj analogiji treba videti Nemačku. A da je ona monumentalna, pa onda sve ostalo, govori o tome koliko je Evropa u celini mala, jedva toliko da uz ogromni zajednički napor izdrži veliku Nemačku u sedećem položaju.

Sve druge nemačke karakteristike trčkaraju iza monumentalnosti, iz nje se rađa i specifično nemački tip sile inercije – kad se pokrene, da se ne zaustavi do krajnje provokacije; kad se zaustavi, da se više ne pokrene osim ako mora.

Ovo poslednje je upravo napravila kancelarka Merkel u svom trećem kancelarskom mandatu – zaustavila je zemlju polako, u nizu moralno argumentovanih koraka i probudila doživljaj "praznog prestola", da se poslužimo još jednom kategorijom antičke politike i umetnosti.

Sad stoji Nemačka i čeka Uskrs, a kako je Nemačka velika i monumentalna, s njom stoji i EU i čeka, a kad ona, sa njom čeka i čitava Evropa.

A kad tako svi nešto čekaju, Zagreb dobija odrešene ruke da opstruira srpski put u Evropu i objavljuje rat jedinici ribarskih koća slovenačke mornarice, a Priština da ratni plen prenese direktno u kvazidemokratiju.

Špigel: "Evropa čeka na Nemačku"

EU se pomirila s tim da čeka kraj Trampovog prvog mandata, ali je čekanje na četvrti mandat Angele Merkel ubija. U prvom slučaju reaguje rezignirano, u drugom jedva sakriva paniku.

Pre dva dana je dnevnik Bild opisao epizodu koju su onda preneli svi mediji nemačkog govornog područja, upravo tako kako dole stoji, u formi što oscilira između visoke verovatnoće i vica.

Trećeg januara, samo što je utihnula novogodišnja pirotehnika, sretnu se Angela Merkel (CDU), Horst Zehofer (CSU) i Martin Šulc (SPD). "Ako ovo sada ne uspe, moja politička karijera je gotova", kaže Šulc. "Ne samo tvoja", dopunjuje ga Zehofer zabrinuto. Angela Merkel ne kaže ništa.

"Evropa mora da čeka do Uskrsa", naslovljuje austrijski Prese izveštaj iz Berlina o tome da su "pobednici iz septembarskih izbora" (tri stranke zajedno 53 odsto glasova) postigli načelan dogovor o koaliciji.

Činjenice su jedno, opšti utisak o njima nešto sasvim drugo. Analiza spomenutog austrijskog lista, kao i niz onih koje objavljuju nemački mediji, postavljaju situaciju kao da to "pobednici iz septembarskih izbora" idu u formiranje "gubitničke koalicije".

U komentaru pod sugestivnim naslovom "Poslednji galop", Frankfurter algemajne cajtung piše: "Još jednom velika koalicija, i to mala! Era Angele Merkel se bliži kraju. To je još jedina nada vrhuške SPD-a, koja se bori sa masivnim otporom u partijskom članstvu. Ovaj dogovor je za socijaldemokrate štetan."

Ako se politička zbivanja opisuju prevashodno kroz političke kategorije, dobije se, kao što je već rečeno, samo prljavi partijski veš. Upravo tako frankfurtski list objašnjava logiku Šulcovog tima da pristane na koaliciju.

Egzekutivni partijski vrh SPD-a ima 40 članova, od toga velika većina, njih 34, podržava koalicione pregovore, dok se preostalih šest vehementno suprotstavlja i solidarizuje sa protivnicima koalicije na nivou pokrajina, baznog članstva i kolektivne organizacije mladih socijalista (Jusos).

Šulc može progurati stvar na kongresu, verovatno i na unutarpartijskom referendumu, ali šta onda?

To što su CDU/CSU na pregovorima prošle nedelje progurali sve svoje, a SPD ništa, može se, međutim, još preokrenuti u dobitak za socijaldemokrate, smatra Frankfurter algemajne cajtung. "SPD je u migracionoj politici ove dve i po godine sprovodio tako avanturističku liniju da sad mora biti zahvalan konzervativcima da su ih zaustavili. Ideološki uslovljeno slepilo 'kulture dobrodošlice', u kasnijem postupku preimenovane u 'spajanje porodica', tako im je osulo članstvo i oteralo ga u naručje AfD-a, da su sad kao žrtvovali nešto u ime većeg dobra, a u stvari igraju od sreće što su im CDU/CSU skinuli tu odgovornost s vrata. Ali da bi SPD zaista i profitirao od takve teške žrtve, potrebno je da Angela Merkel ode i spase im obraz u totalu."

Frankfurter algemajne cajtung: "Kad Merkelova ode, počinje nova igra"

Konkurenti za evropski primat koji misle da su i oni pre svega monumentalni, a onda sve ostalo, kao na primer Francuzi, ne čekaju na Uskrs, već preuzimaju inicijativu po vlastitoj viziji, aktuelno oko Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM, postoji od 2012.)

Još Šulcov tim od 36 motivisanih nije ni krenuo na partijski kongres po dozvolu, a EU je već u situaciji da treba brzu reakciju članica. Reč je o transformaciji ESM-a, međuvladine organizacije locirane u Luksemburgu, koja operiše kao "evro-firewal", finansijski pas čuvar Evrozone.

Junkerova namera je da tu instituciju pretvori u Evropski monetarni fond (EMF), pandan Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Ko god dokazano nije kriv za vlastite ekonomske teškoće, a dobro je poznato da nije niko, moći će da računa na spasilačke akcije EMF-a.

Zato se svima žuri, jer u proleće iduće godine dolaze izbori za Evropski parlament, a pripreme za njih počinju već ove jeseni. I teoretski i praktično, "Brisel" kao sinonim za Evropsku komisiju mogao bi se naći u situaciji da ove godine više čeka nego što se nečim stvarno bavi i usput otaljava najneophodnije kao otpravnik poslova u ambasadi bez grejanja.

"Svet nas ne čeka", poručila je kancelarka Angela Merkel u televizijskoj poslanici, i već u novogodišnjoj noći slagala Nemce, poslednji put u prošloj, prvi put u ovoj godini.

Svet, ako se pod svetom podrazumeva mala Evropa, čeka Nemačku. Taj svet nema kud, jer kuda god da krene, sačekaće ga strogi pogled nemačke monumentalnosti.

AfD plovi u svetlu budućnost

U intervjuu za švajcarski Noje cirher cajtung, nemački istoričar Hajnrih-August Vinkler (1938), i sam član SPD-a, vrlo hladno opisuje budući nepovoljni trend (formiranje vlade), od koga se očekuje da okonča sadašnji nepovoljni trend (nepostojanje vlade).

Vinkler: "Ako još jednom dođe do velike koalicije, proces gubljenja glasova CDU/CSU i SPD-a u biračkom telu samo će se produbiti. Verovatno za četiri godine nećemo u Bundestagu raspolagati ni sa toliko podrške da formiramo zajedničku vladu. A onda bi demokratija u Nemačkoj zaista bila u opasnosti."

Hajnrih-August Vinkler je poznat kao autor brojnih dela, između ostalog četvorotomne "Istorije Zapada" (2005–2015), dvotomnog "Dugog puta na Zapad" (2000) ili najnovije knjige "Da li se Zapad lomi? O krizi u Evropi i Americi" (2017).

Nemačka igra glavnu ulogu u svima, uvek je tema njen "dugi put na Zapad", razvučen proces u kome se nacija opraštala od mitologije izuzetnosti i monumentalnosti, te vežbala u racionalnoj politici malih stvari.

Sad istoričar s takvim ideološkim pedigreom poručuje strankama SPD i CSU da, ako još jednom formiraju veliku koaliciju, "biće to kao da su dali stipendiju AfD-u za doškolovanje i usavršavanje".

Trideset i treća sreća

U posebnom komentaru, frankfurtski list već obavezuje novu koaliciju šta će joj biti jedan od glavnih zadataka na domaćoj sceni: da spreči i podreže krila novom antisemitizmu u porastu.

Njegovu osnovicu šire novi muslimanski useljenici i izbeglice, ali bi istovremeno bilo netačno reći da su ga oni uneli među Nemce. Frankfurter algemajne cajtung: "Vladi će biti potreban specijalni poverenik za zaustavljanje antisemitizma, onako kao što to traži Tomas de Mezijer, ili Zeleni."

Nemačka vlada ima 32 specijalna poverenika za razne oblasti, od odnosa sa Poljskom ili Rusijom, do, recimo, poverenika čiji je posao da nadgleda pakovanje nameštaja, automata za kafu i spajalica za preseljenje iz Bona u Berlin.

Zašto ne i jednog za kontriranje narastajućem antisemitizmu, pita se ovaj list, i to trideset i trećeg, u simbolički korektnom Isusovom broju?


Objavljeno na sajtu rts.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Komentari


©2018 Netmark d.o.o.