Добра вест за лењивце
РТС 28.01.2018
Колико често себе описујете као „лењу особуˮ? Тенденција да себи одмах залепимо ту етикету потиче из детињства. Ако бисмо писали домаћи задатак ујутру, наврат-нанос, пред одлазак у школу, или одбили да помогнемо родитељима у неком послу, одмах би нас прогласили „лењим бубамаˮ, „ленчугамаˮ или у најбољем случају, „дангубамаˮ. Тај процес сами настављамо и у одраслом добу, док се протежемо на каучу, а брдо неиспегланог веша стоји данима.
Лењост је одувек представљала синоним за недостатак мотивације и безвољност. Своди се на то да пропуштамо да нешто урадимо иако знамо да можемо. Одуговлачење извршења и скретање пажње на нешто сасвим друго стварају осећај неуспеха. Често је реч о субјективном осећању. Уколико нас и други сматрају лењим, то само служи као потврда и продубљује негативно мишљење које имамо о себи. У хришћанској традицији, лењост је један од седам
