Tamara i draško krenuli ka američkom snu, pa vrtoglavo propali: Preko noći su izgubili sve, a onda su pronašli jednu staru šivaću mašinu i desilo se čudo!

Dok se seća najtežih momenata u kojima nisu imali ni dinar u kući, Tamara ih upoređuje sa osećajem lebdenja i nečim vanvremenskim kad znate da nemate kud, dok vas, s druge strane nosi vera u život i uverenje da ipak morate napred, da kad život zatvori jedna vrata, uvek otvara druga i da ih samo treba pronaći. Priča mi da je tada od šoka i straha imala i trnjenje u celom telu i da se gotovo dve godine posle toga nije zaplakala. Dugo su Kalinići