Arhiva » Vesti » Politika 14.02.2018

Deca iz vremena četvrte industrijske revolucije

Menadžment sutrašnjeg dana možda će se zvati „preživljavajući”, pred njim će stajati uvek teži uslovi i sve oštriji zahtevi klijenata – kaže za „Politiku” Jurij Adler, vodeći ruski stručnjak za ekonomičnu proizvodnju

Politika sreda, 14. februar 2018.  |  Gvozden Otašević

Čačak – Jurij Pavlovič Adler veli da u „našem svetu nema ničeg trajnijeg od promena”, opisujući sažeto kako su se kroz vekove smenjivale novosti na tržištu i obaveze menadžmenta, rukovodilaca proizvodnje. Dugo je za potrošača vrednost imao sam proizvod, dakle nešto materijalno. Kasnije, u prvi plan su stigle usluge, danas preovladava „proizvod uvijen u uslugu”, a već je jasan i sledeći korak – rešavanje problema klijenta.

– Šta posle toga? To ne znam, mogu samo da pretpostavim da će se menadžment sutrašnjeg dana možda zvati preživljavajućim. Siguran sam, na osnovu istraživanja, da će pred njim stajati sve teži uslovi u konkurentskoj borbi na tržištu i sve oštriji zahtevi potrošača – kaže dr Jurij Pavlovič Adler (80) za „Politiku”.

Profesor moskovskog Državnog instituta za čelik i legure i član Akademije za probleme kvaliteta RF, vodeći je ruski stručnjak u oblastima upravljanja kvalitetom i ekonomične proizvodnje. Doputovao je u Prijevor kod Čačka, nedavno, radi učešća na Međunarodnoj konferenciji „Upravljanje kvalitetom i pouzdanošću” koju tu, u svom rodnom selu, već dve decenije priređuje dr Ljubiša Papić, redovni profesor kragujevačkog univerziteta, svojevremeno pomoćnik ministra za nauku u Vladi Srbije.

Zašto je nastao klasični menadžment, šta je bilo pre njega?

– Primitivna, ručna, zanatska proizvodnja po porudžbini. Srednji vek nam je ostavio remek-dela izvođačkih majstorstava. Na primer, oružje i ženski nakit izvanredne lepote i odličnog kvaliteta. Međutim, srednjovekovni esnafi, koji su okupljali istinske majstore, imali su nisku produktivnost. Zato su proizvodi bili skupi, sa elitističkom prirodom u sebi, a klijentska baza veoma uska.

Od tada su prohujala stoleća i evo nas u dobu koje se naziva „četvrtom industrijskom revolucijom”. Studiju pod takvim naslovom objavio je Klaus Švab, nemački ekonomista od Rusa leto mlađi, osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma.

Švab tako i deli vreme, između revolucija, navodeći da je prva trajala od 1760. do 1840, na talasu izgradnje železničkih pruga. Druga, kraj 19. – početak 20. veka, dovela je na vrh tržišta masovnu proizvodnju zahvaljujući širenju električne energije i uvođenju konvejera (tekuće trake). I tada je nastao klasični menadžment. Treća revolucija je počela šezdesetih godina prošlog veka, nazivaju je računarskom (kompjuterskom) pošto je njen katalizator bio razvoj poluprovodnika, upotreba u početku velikih, a zatim i personalnih računara, i internet mreže. I evo nas na pragu četvrte koja je krenula sa granice novog milenijuma, oslanjajući se na digitalnu tehnologiju, svuda prisutan i mobilni internet, minijaturnu proizvodnu opremu, odnosno uređaje koji stalno pojevtinjuju, veštačku inteligenciju i mašine koje uče.

– Proizvodnja po porudžbini je postala ostvarljiva i sposobna da, po troškovima, konkuriše masovnoj. Uobičajeno je da se nastanak ovog prilaza dovodi u vezu sa proizvodnim sistemom kompanije „Tojota”. Na zapadu je on dobio naziv „lean production”, u Rusiji „berežlivoe proizvodstvo”, a u Srbiji „ekonomična proizvodnja”. To je nastojanje da se na tržištu ponudi ne proizvod, i ne usluga, i čak ne proizvod uvijen u uslugu, nego rešenje problema sa kojim se klijent sreo.

Kad se pojavio, takav pristup na Zapadu je dobio naziv „edžajl” (agile), dakle okretan, aktivan, energičan, brz, spretan, brzoreagujući. A Adler je to na svoj maternji preveo, prihvatajući nesavršenost, kao „postojan”. Akademik podseća na studiju „Postojana proizvodnja”, Džejmsa Vumeka i Denijela Džonsa, koji su najnoviji odnos potrošača i menadžmenta skrojili u sedam tačaka: rešite moj problem u potpunosti (1), ne trošite bespotrebno moje vreme (2), dajte mi baš ono što ja želim (3), isporučite vrednost rada gde ja želim (4), rešite moj problem onda kada ja želim (5), dajte mi ono rešenje koje ja stvarno želim (6), rešavajte moj potpuni problem stalno, ne opterećujte me donošenjem odluka (7).

Iz ovog kratkog spiska dobro se vidi kako se promenio dnevni red za proizvođača.

– Umesto „Kupuj šta daju – a ako nećeš ne kupuj”, sada treba konkretno ući u realne probleme klijenta. Umesto – „Svratite prekosutra, možda će vaša porudžbina biti gotova” – sada važi – „Ne brinite, mi ćemo sigurno poštovati rok i obavezno vas obavestiti”. Umesto robe koja je dugo ležala u magacinu neprodata, sada se pruža mogućnost oslobađanja od nje isporukom na adresu. Umesto – „Naš magacin se nalazi bogu iza nogu a vi morate otići tamo kako biste saznali da je gotova vaša porudžbina, i vodite računa da je kod nas od jedan do četiri pauza za ručak”, sada se mora dogovarati o tome na koje mesto i u koje vreme klijent želi da primi porudžbinu. Umesto – „Klijentu, mi smo vam dali najbolje na svetu a vi ipak niste zadovoljni; odlazite, vi nam smetate u poslu” – sada se mora savesno ući u potrebe klijenta.

Tržište u našim danima ima posla ne sa klijentom, nego sa konkretnim čovekom, sa skupom svih njemu svojstvenih želja i osobina.

Mogu doći, naglašava Adler, i klijenti koji žele da vi uzmete na sebe brigu o njihovim problemima na stalnoj osnovi. Na primer, da ne samo napravite za njih računar, nego i da ga održavate, obnavljate softvere, menjate opremu, i sve to vodeći računa o potrebama, shvatanjima, i debljini kupčevog novčanika.

– U masovnoj proizvodnji nema problema, potražnja se može smatrati definisanom. U ekonomičnoj, prognoza potražnje postaje i moguća i neophodna, pošto je jedna od važnih konkurentskih prednosti i izvora sniženja troškova –smanjenje zaliha. Ako se prognoza i činjenica razilaze 25 odsto, manje-više, po mojim proučavanjima, proizvođač izlazi na kraj sa teškoćama i opstaje. To je granica. Aprila 2009. imao sam mogućnost da sretnem rukovodstvo kompanije „Tojota” i tada mi je rukovodilac službe kvaliteta pokazao grafikone „prognoza – činjenica” za mart tekuće godine. Samo u jednom slučaju razilaženje je neznatno premašivalo 10 procenata, pri čemu je prognoza išla ne samo po automobilima, nego i prema boji i ključnim sklopovima.

Iz svega proističe da je „postojanost” nezamisliva bez korišćenja informacionih tehnologija. Međutim, pokazalo se da i te tehnologije postaju objekat „široke upotrebe postojanosti”. Štaviše, po svoj prilici baš informacione tehnologije postale su prva oblast primene „postojanih” tehnologija.

– Izuzetno je važno da se proizvodni proces, istovremeno sa izradom robe, koristi i za prikupljanje podataka kako ga je moguće unaprediti. Zapravo se ispostavilo da te informacije često koštaju, više nego robni proizvodi za tržište. U novije vreme na značaju dobija novi statistički prilaz, koji se naziva „veliki podaci” ili „big data”. To je jedna od prvih lasta četvrte industrijske revolucije: pojava tehničke mogućnosti prikupljanja i obrade ogromne količine nesrodnih informacija, koje se brzo menjaju, obrađuju i prenose na skupu običnih ličnih računara, otkrila je sasvim nove perspektive analize i donošenja odluka u proizvodnom procesu – istakao je naš sagovornik iz Moskve, Jurij Pavlovič Adler.


Objavljeno na sajtu politika.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Komentari

Ključne reči

Čačak

©2019 Netmark d.o.o.