Hladni rat: Napetost između Zapada i Rusije nekad i sad

Sjedinjene Američke Države su 26. marta proterale nekoliko kao odgovor na trovanje bivšeg ruskog špijuna u Velikoj Britaniji.

To je najveća diplomatska kriza od okončanja hladnog rata i neprijateljstva Zapada i Sovjetskog saveza.

Strahuje se da bi moglo doći do zamrzavanja odnosa između Moskve i Zapada.

Šta je to Hladni rat?

Hladni rat opisuje odnose između SAD i Sovjetskog Saveza u periodu od 1945. do 1989. godine.

Nikada nije došlo do diretknog sukoba zbog straha od nukleranog rata.

Istoričari smatraju da je rat predstavljao sukob dva sistema vladavine. Dok su SAD predstavljale sistem kapitalizma, Sovjetski savez je bio uporište komunizma.

I jedna i druga strana imale su različite ideje o tome kako treba voditi državu i svaka strana je verovala da je baš njihov sistem bolji.

Izvor tenzija bilo je verovanje obe strane da ona druga želi da proširi uticaj širom sveta.

Kako je sve počelo?

Nema jedinstvenog odgovora, ali se istoričari slažu da je okidač bio kraj Drugog svetskog rata.

Tokom rata, SAD i Sovjetski savez su bili saveznici, ali ovo savezništvo bilo je nametnuto zajedničkim neprijateljem, nacističkom Nemačkom.

Trovanje ruskog špijuna: Šta do sada znamo?

Ekonomija četvrtog mandata: Šta donosi Putinova pobeda

Zbog različitih pogleda na svet, dve strane se nisu slagale oko toga kako bi posleratni svet trebalo da izgleda i kako bi trebalo podeliti Evropu.

Borba za prevlast obe strane dovela je do razvoja žestokog rivalstva i zamrzavanja odnosa.

Šta se zaista desilo?

Dve strane su napravile saveze. Dok su SAD i Zapad osnovale NATO, Sovjetski savez je oformio Varšavski pakt sa zemljama istočne Evrope, uključujući Poljsku i Mađarsku.

Najvažnije je što su se obe strane pribojavale one druge i počele ubrzano da rade na razvoju naoružanja.

Do kraja šezdesetih godina prošlog veka i SAD i Sovjetski savez su stekle mogućnost da ispale nuklearne rakete do drugog kontinenta. Istovreme, obe strane su razvile odbrambene sisteme.

Nuklearni rat je jedva izbegnut nakon usijanja napetosti za vreme Kubanske raketne krize 1962. godine.

Posrednički ratovi, u kojima su SAD i Sovjetski savez podržavale suprotstavljene strane bez direktnog uticaja, bili su česti.

„Hladni rat zapravo nikada nije bio hladan", kaže Malkolm Kreg, profesor istorije na Univerzitetu Liverpul Džon Murels.

„U posredničkim ratovima su poginuli su milioni ljudi, kao i u sukobima koje su velike sile nametnule bez imalo uvažavanja lokalnih interesa. Za ljude u Kambodži, Etiopiji, Koreji, Somaliji, kao i za mnoge druge, hladni rat je bio vreo", kaže.

Kakve veze današnja napetost ima sa hladnim ratom?

Eho Hladnog rata je prisutan u nedavnom proterivanju ruskih diplomata.

SAD i Sovjetski savez su 1986. godine igrale sličnu igru. Američki predsednik Ronald Regan proterao je 80 ruskih diplomata, od kojih se za petoro sumnjalo da su špijuni.

Bilo je i poređenja između trovanja bivšeg ruskog špijuna i ponašanja Sovjeta za vreme Hladnog rata.

„Sovjetski savez je definitivno ubijao ljude u inostranstvu. U tom smislu ne možemo reći da su sada uradili nešto novo", kaže Majkl Koks, profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj ekonomskoj školi.

Međutim, ovakvo ponašanje Rusije počelo je mnogo pre Hladnog rata.

„Taktike koje primenjuju, a o kojima gledamo na vestima, poput ubistava, imaju istoriju koja seže daleko pre Hladnog rata. Osećaj da se zbog nedavnih ubistava vraćamo Hladnom ratu je, u tom smilu, netačna", kaže profesor Kreg.

Dakle, da li treba da budemo zabrinuti?

„Nuklearno naoružanje je još tu i to je zastrašujuće. Ekonomske veze između Rusije u Evropske unije nisu nimalo beznačajne. Sem toga, mnogi Rusi žive na Zapadu", kaže Majkl Koks.

Tu su i osnovne razlike između Sovijetskog saveza i moderne Rusije zbog kojih se današnja napetost ne može upoređivati sa onom iz perioda Hladnog rata.

„Rusija nije Sovjetski Savez i njihova međunarodna pozicija je drugačija. Rusija je mnogo čvršće ekonomski povezana sa ostatkom sveta nego što je Sovjetski savez ikada bio, a time je i podložnija ekonomskom pritisku", kaže profesro Koks.

To menja Putinovu poziciju.

„Putinu ne može ići u korist dugoročno zamrzavanje odnosa, niti bi mogao da podnese pooštravanje sankcija", kaže Koks.

(BBC News, 03.27.2018)