Министар Ђорђевић у Москви: Од 1991. до доласка Вучића на власт стари начин размишљања

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је у Москви да у Србији од 1991. године, када је почела транзиција, до 2014. године и доласка Александра Вучића на чело Владе, није постојало јасно политичко опредељење да се прекине са старим начином размишљања, али да данас упрокос толиком изгубљеном времену Србија бележи бројне резулате на пољу реформи, саопштило је министарство.

Ђорђевић је на крају дводневне посете Русији, одржао предавање на Московском државном институту за међународне односе на тему "Србија верна својим грађанима"."Иако је у Србији данас много тога већ урађено, иако смо најтежи део реформског пута оставили иза нас, то још не значи да се можемо препустити благодетима социјалног благостања. Пред нама стоје бројне препреке и значајни задаци које морамо успешно обавити", рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, грађанско незадовољство показало се као плодно тло за реформски програм који је осмислио и понудио Александар Вучић који је велику енергију грађанског незадовољства учинком његових претходника мудро усмерио ка мобилизацији целокупног српског друштва за спровођење коренитих реформи које по својој природи не могу имати популистички карактер, али које за свој епилог имају опоравак српске економије, привреде и животног стандарда.

Када је реч о приоритетима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Ђорђевић је рекао&нбсп; да је посебна пажња посвећена борби против сиве економије, запошљавању, демографском питању, али и инклузији и старању о грађанима из социјално осетљивих категорија.

Додао је да је можда најбитнији задатак који стоји пред министарством израда социјалних карата.

"Систем социјалних карата Србија уводи са циљем обезбеђења правичне и економичне расподеле социјалне помоћи и других давања, чија сврха јесте праведније остваривање социјалних и осталих права грађана. Увођење система социјалних карата води ка подизању ефикасности у домену социјалне политике и помоћи, бржем и лакшем остваривању права грађана, те смањењу евентуалних злоупотреба права и избегавања обавеза", објаснио је Ђорђевић.

Према његовим речима, све то ће помоћи излазак из економске и социјалне кризе, иако тај пут није нимало лак и једноставан.Председник Србије Александар Вучић у децембру 2017. је постао почасни доктор тог института који је основан 1944. године, као основна руска образовна установа за едукацију дипломатских кадрова.

Почасну титулу доктора, поред председника Србије Александра Вучића, до сада су добили Жак Ширак, Шимон Перес, Ирина Бокова.

(Бета, 28.03.2018)