Имамо најбоље форензичаре на свету и систем који и даље силује жртве

Док је у Србији силовање и даље кривично дело само онда када је учињено уз примену или претњу силом, српска форензичарка је на листи десет најбољих стручњака у овој области - захваљујући истраживању које може да допринесе бржој идентификацији починитеља сексуалног насиља.

Заједно са колегама са Одељења за форензичке науке и криминалистику полиције Дубаија, Драгана Згоњанин-Босић, форензичарка Института за судску медицину Клиничког центра Војводине развила је моћно средство које може допринети лакшем и бржем прикупљању мушких ДНК трагова.

Могућности које форензика до сада није имала

„Код случајева силовања, узорци се најчешће узимају са тела жене. Смеса се махом добија из вагиналних брисева и у њој доминира женска ДНК. Проблем је осетљива детекција мушке ДНК која је присутна у малој количини&qуот;, каже докторка Згоњанин.

На узорцима узетим од становника Србије, испитивала је степен мутације нових брзомутирајућих маркера који помажу лакшем препознавању ДНК мушкараца. Слична средства се већ користе на тржишту, али је вредност рада, за који је уследило и признање на Светском конгресу форензичара у Сеулу 2017. године, повећање броја тих маркера.

„Средства који се сада користе за детекцију мушке ДНК не дају резултате у 20 до 30 процената случајева сексуалног насиља&qуот;, каже докторка Згоњанин.

Шта то значи жртвама силовања

Поред научног рада, Згоњанин је и судски вештак форензике. Највећи део радног вемена проводи бавећи се стварним случајевима. Свакодневни рад укључује анализу форензичких узорака са места злочина, хуману идентификацију и утврђивање спорних родитељства.

Резултати истраживањи могли би да се примењују и код уништених, или, како докторка Згољанин каже, понекад и убуђалих доказа.

„Из њих је могуће извући ДНК, али су то примери где би средство попут овог могло бити од велике помоћи&qуот;, каже.

Ново средство могло би да помогне и код приказивања резлутата форензичких налаза судијама.

„Када презентујем судији налаз оба бриса, мушког и женског, у којима доминира женска ДНК, када би било могуће применити нове инструменте, лакше би било извојити мушку ДНК&qуот;, каже Згољанин.

Потреба за новим средством постоји, али се, нажалост, ни постојећи не употребљавају онолико често ни брзо колико би требало.

„Не ради се ДНК анализа код нас тако лако, јер су то ипак скупе ствари&qуот;, каже Згољанин.

Нелогична процедура

Аутономни женски центар, невладина организација која пружа подршку женама, већ 25 година води СОС телефон за подршку женама жртвама насиља.

Оне поздрављају сваки искорак на пољу науке које би убрзао идентификацију починилаца сексуалног насиља, али упозоравају на огроман број системских проблема.

Преглед жртве би требало да буде прва мера која се предузима у случајевима силовања.

„Ако прође дванаест и више сати од силовања до прегледа, онда се многи трагови, нажалост, изгубе. То је нешто што мора да се промени&qуот;, каже Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

И након измене Кривичног закона прошле године остале многе неправилности када је у питању третман жртава сексуалног насиља, наглашава Мацановић.

Три главна проблема са којима се суочавају жртве сексуалног насиља

• Неверовање жртвама

• Недостатак доказа

• Секундарна виктимизација жртве

„Нелогично је да се силоватељ прво пријављује полицији, а онда полиција тражи налог од тужилаштва да се иде на преглед&qуот;, кажу у Аутономном женском центру.

За разлику од Београда где се овакви прегледи врше само у једној болници, ГАК Народни фронт, у Војводини су при појединим гинеколошким клиникама доступни кризни центри за жртве силовања.

„То још увек није идеални систем, али су се ипак помакли са мртве тачке&qуот;, каже Мацановић.

Ево како изгледа сексуално злостављање

У паклу сексуалног злостављања

Највећи проблем са којима се жртве силовања и сексуалног насиља сусрећу је различита процедура када су у питању кривична дела са познатим или непознатим починиоцем.

„Нажалост, пракса је показала да полиција много више саосећа са жртвом када су у питању непознати починиоци&qуот;, каже Вања.

Жртве силовања исказ дају неколико пута, пред полицијом, тужилаштвом и на крају, пред судом.

Мацановић каже да многе жртве које се за помоћ јаве Аутономном женском центру одустају од пријављивања силовања када им се предочи шта их све чека када једном уђу у систем.

„Јако бих волела да видим особу која би лажно пријавила силовање и прошла кроз тортуру кривично-правног система Србији. Нико себе не би изложио таквом мучењу &qуот;, каже Вања.

Дефиниција силовања

Србија је још 2013. године ратификовала Конвенцију Савета Европе о сузбијању и борби против насиља према женама и у породици. Кривични закон Србије силовање предметом и даље дефинише као „недозвољену полну радњу&qуот;.

„Силовање је у Србији нажалост и даље тешко доказиво ако жртва није повређена. Тешко је и када јесте&qуот;, каже Мацановић.

Аутономни женски центар се годинама залаже за измену дефиниције силовања.

„Ми желимо да постане јасно да је силовање силовање сваког облика, не само када дође до односа. Знате, силовање може да се изврши и руком и предметом&qуот;, каже Мацановић.

Али и системом.

(ББЦ Невс, 04.13.2018)