Марио Варгас Љоса: Сећање на Луиса Лоајсу
Недељник 14.04.2018
Бахова музика је утихнула и службеник "Пер Лашеза" који води церемонију објашњава нам, са много такта, да је обред завршен и да сада треба да напустимо салу у којој ће, претпостављам, ускоро почети нови погреб. Излазим, и мада је још хладно, сунце се полако пробија. У таксију ка аеродрому Орли, сасвим тихо, чиним то чему сам се опирао читавог јутра: почињем да плачем
Тог јутра сам покушавао да се сетим када сам последњи пут био на гробљу "Пер Лашез", и мислим да је то било 1960, приликом кремације удовице Лава Троцког, Наталије Седове, јер сам желео да чујем Андреа Бретона који је био један од беседника. Сада сам овде зарад сличног обреда, на којем ћемо се опростити од Луиса Лоајсе, једног од мојих најбољих пријатеља. У крематоријуму влада извесна пометња, јер се истовремено одржава више погреба, а
