Свет мог детињства није познавао беле кошуље
Данас 06.05.2018 | Пише: Божидар Андрејић
Људи сећања... Драган Тодоровић, новинар, писац, дизајнер... Средином 1950-их моји родитељи су дошли у индустријски Крагујевац. Нису имали никога сем Партије, од које су добили кутак у једном дворишту у самом центру града.
Капија је гледала на главну Аутобуску станицу и моји пријатељи (у комшилуку није било друге деце) били су Роми, амалини који су са својим примитивним колицима били претеча таксија: хроми Бангеја, страшни Абдула, и Рада, његова жена сломљеног носа. Са Бангејом сам делио врућ хлеб и масну саламу са хартије распрострте преко његових колица. Мала кујна коју су моји прво добили била је у једном делу дворишта, соба додељена после мог рођења у
