AFP: Zbog Irana, cene nafte su u milosti i najmanjeg poremećaja
Cene nafte su u utorak pale posle očekivanog zvaničnog vraćanja američkih sankcija protiv Irana, ali raste rizik od poremećaja na tržištu i rasta cena, kažu njujorkški analitičari.
Iran je važan u Organizaciji zemalja izvoznika nafte (OPEC). Iran i Rusija su odlučili da ograniče svoju proizvodnju, dok je globalni ekonomski rast povećao potražnju za sirovom naftom. Zbog toga su rezerve nafte koje su porasle između 2014. i 2016. godine, u velikoj meri potrošene.
Cena barela nafte Brent, u Londonu, za godinu dana se sa oko 50 dostigla 75 dolara, dok je nafta WTI u Sjedinjenim Državama u ponedeljak prekoračila cenu od 70 dolara koju nije imala od 2014, ali se potom u utorak vratila na 69,06 dolara.
"Više nema mnogo manevarskog prostora", rekao je Džon Kildaf iz "Egen kapitala", robnog investicionog fonda. "Sjedinjene Države žestoko napreduju, izgleda da Saudijska Arabija ne želi da interveniše kako bi nadoknadila moguće manjak, Kina nikada nije uvezla toliko sirovine, a proizvodnja u Venecueli je u slobodnom padu", rekao je on.
Štaviše, "od sredine decenije je došlo do stvarnog nedostatka ulaganja u naftnu i gasnu industriju", rekao je Met Smit iz "Kliper dejta" koji strahuje od "deficita ponude tokom jedne, dve ili tri godine".
Iako eksploatacija škriljaca u Sjedinjenim Državama napreduje, laka nafta nije pogodna za sva tržišta, a infrastruktura za transport ne mora nužno da napreduje po istoj stopi.
U tom kontekstu cene su osetljivije na najmanji problem koji može smanjiti snabdevanje naftom na svetskom tržištu. Ubrzao se njihov porast poslednjih nekoliko nedelja zbog pretnje sankcija Iranu kojim je mahao Donald Tramp.
Uticaj povlačenja SAD-a iz iranskog nuklearnog sporazuma i dalje je neizvestan na kratak rok, i njegove posledice zavise od reakcije drugih zemalja ili vremena sprovođenja.
Ali uopšte, spoljna politika Donalda Trampa "nastavlja da povećava tenzije u regionu koji najviše nafte izvozi u svet i kao takav podržava cene", kažu analitičari "Berklisa".
Investitori pažljivo prate rivalstvo Irana i Saudijske Arabije, što se odražava sukobima u Siriji, Jemenu i Iraku.
Situacija u Libiji je takođe zabrinjavajuća: proizvodnja te zemlje vratila se na oko milion barela dnevno, dok je pre pada režima diktatora Moamera Gadafija 2011. godine proizvodila 1,6 miliona. Međutim, to je redovno poremećeno blokadama koje nameću milicije.
Pada proizvodnje u Venecueli takođe pomno prate akteri na tržištu. Potkopana korupcijom, lošim upravljanjem i padom cena sirove nafte, u martu je pala na 1,5 miliona barela dnevno, što je najniži nivo za 30 godina. Kako su predsednički izbori zakazani za 20. maj, "državni udar ili građanski rat vrlo bi mogao povećati cene na 85 dolara", rekao je Džejm Viliams iz "VTRG ikonomiks".
Međutim, upozorava nekoliko analitičara, tok cena nafte bi se mogao brzo spustiti ako bude ekonomske recesije ili ako Saudijska Arabija to bude odlučila.
Vođa OPEC-a, Rijad nema interesovanja da se cena sirove nafte snižava sve dok se ne završi izlazak njegovog javnog preduzeća, Aramco, na berzu.
Ali "potom sve je moguće ili ako oni ne budu smatrali potrebnim da i dalje ograničavaju svoju ponudu na globalnom tržištu", kaže Met Smit.
(Beta, 08.05.2018)
