Анализа: Извештај о обарању МХ17 ставља Србију у непријатан положај

Међународни истражни тим објавио је у четвртак, први пут званично, да је малезијски путнички авион оборен руском ракетом коју су са украјинског тла испалили побуњеници.

Мада званичних реакција још нема, очекује се да ће Запад, а пре свега Брисел и Вашингтон, затражити од Србије да им се придружи у осуди Русије, док ће Русија, као и до сада одбијати одговорност.

Упркос руским демантима, докази које је истражни тим прикупио изгледају довољно убедљиво да покрену иницијативу за нови пакет санкција Русији - европских, а можда и америчких.

Ово ће Србију веома брзо ставити пред стару дилему: подржати ЕУ, у коју жели да се учлани, или се сврстати уз Русију? Обе варијанте имају добре и лоше стране.

Успут буди речено, ракетни систем „Бук&qуот;, за који се у извештају тврди да га је руска војска „позајмила&qуот; сепаратистима у Доњецку је исти онај о чијој је набавци председник Вучић недавно преговарао са руским председником Владимиром Путином у Москви.

Шта са Украјином?

Да није једне ствари, Србија би природно требало да стане уз Украјину. Реч је о пријатељској земљи која није признала Косово и од које се један део - Крим - отцепио уз помоћ стране војне интервенције.

Проблем је што је та једна ствар Русија.

Србија је од двоструко зависна од Русије: енергетски, због власништва руског „Газпрома&qуот; над Нафтном индустријом Србије; и дипломатски, због руске подршке спречавању универзалног признања независности Косова.

Због тога је Србија принуђена да балансира.

Вучић је још пре више од годину дана, у марту 2017. изнео званичан став: „Србија поштује територијални интегритет и суверенитет сваке земље, па и Украјине&qуот;, рекао је одговарајући на новинарско питање.

Он је додао и да и да је „Крим део Украјине, јер би сваки другачији став имао тешке последице по Косово и Метохију&qуот;.

Спасавање редова Ђурића

Виртуелни рат Београда и Приштине

Са друге стране Србија је:

• Одбила да у међународним институцијама осуди припајање Крима Русији и да се придружи санкцијама ЕУ.

• У децембру 2017. гласала против резолуције Генералне скупштине УН у којој се осуђују кршења људских права у Донбасу

• Пропустила (према тврдњама украјинске владе) да заустави стотине српских добровољаца који су се придружили побуњеницима и запретила украјинском амбасадору протеривањем зато што је јавно говорио о томе..

Цена пријатељства

Украјинско питање није једино у коме Србија, упркос званично прокламованој политици, нагиње ка Русији, а насупрот Западу.

У случају тровања бившег руског шпијуна Сергеја Скрипаља и његове кћери Јулије у Енглеској, Србија се јасно приклонила руском ставу да нема доказа да иза тога стоји Москва.

Све земље ЕУ подржале су, међутим, оптужбе Лондона да је Русија одговорна за тај напад, као и све земље из региона - осим Србије и БиХ (због Републике Српске).

Иако је из ЕУ, као и из појединих земаља чланица било притисака да Србија „хармонизује&qуот; свој став са ЕУ ако заиста жели чланство и придружи се санкцијама према Русији, у Бриселу су, бар досад, показивали разумевање за Србију и њен јединствен положај.

На крају крајева, Србија своју спољну политику мора сасвим да усклади са ЕУ тек након приступања, а дотле има доста времена.

Али уместо да се постепено приближава политици ЕУ, Србија се удаљава, јер је степен усклађености прошле године био 50 одсто, а пре пет година 80 одсто, према извештају Европске комисије.

Овај пут би притисак на Србију могао да буде јачи него у ранијим случајевима, јер је међу страдалим путницима - њих 298 - било много Холанђана, тј. грађана ЕУ. Уздржаност можда неће бити довољна.

Многе чланиице ионако сумњиче Србију да је руски „тројански коњ&qуот; и да је не треба пуштати у ЕУ.

Тек ћемо видети како ће се Србија определити у овом случају, али можда не би било лоше узети у обзир следеће питање:

Шта би било да је у авиону било грађана Србије?

(ББЦ Невс, 05.25.2018)