Нестварно стварна стварност
Данас 21.07.2018 | Пише: Ана Стишовић Миловановић
ЛИЦЕ ВРЕМЕНА Борхесова метафора о свету као „Палати коначних“, но несназнатљивих размера, застрашујућа је: „Никоме није дато да обиђе више од једног бескрајно малог дела палате“.
Проблем спознања, као путовање кроз „Палату“, утемељен је у хеленским митовима. Литература их користи као архетип: постоје само „Одисеја“ и „Аргонаутика“. Онај ко путује ка Итаки, као Одисеј, одустаје од трагања, јер мисли да је „видевши Троју, видео све“, каже Црњански. Аргонаути ка „Златном руну“ иду у супротном смеру, ка невиђеном, а слућеном. Дубоко верују да је њихова илузија стварнија од стварности. Тако постају демијурзи света, који
