"То је тип који вам радије показује своје ожиљке него своје ордење": Зашто никада нећемо прерасти Френка Синатру
Недељник 27.07.2018 | Тони Парсонс
За већину нас песме Старог Плавооког су прве које смо чули. Онда су се деценије одвртеле, као и његове плоче, приче настале из величине и туге, али чак и данас, столеће од Синатриног рођења, он нам је и даље испод коже
Музика наше младости избледеће с временом, као нека полузаборављена бивша девојка. Једног дана ћете се пробудити и запитати се шта сте уопште видели у групи "Оасис" или Тупаку Шакуру, у Спрингстину или Френкију Наклсу, у бритпопу или хип-хопу, есид хаусу или панку. Од музике коју смо некада волели на крају се јежимо. Али, Синатра ће и даље бити ту. Синатра остаје заувек. Зато што је, после Елвиса, популарна музика говорила готово искључиво о
