Игор Маројевић: Како ићи даље ако не знамо кроз шта смо недавно прошли?
Данас 23.09.2018 | Пише: Домагој Петровић
ТАЧКА НА ПЕТОКЊИЖЈЕ Новим романом Игора Маројевића “Туђине”, недавно објављеним у “Лагуни”, завршава се и заокружује “Београдско петокњижје”, саздано још и из збирке прича “Београђанке” (2014) и романа “Двадесет и четири зида” (1998, 2010), “Партер” (2009) и “Праве Београђанке” (2017).
На питање какав је осећај завршити овакав поетички циклус, аутор одговара да је донекле олакшавајући. „Сада могу да се посветим неким својим прозама које изискују сасвим другачије писмо“, додаје. Маројевић пре свега мисли, наравно, на “Етнофикцију” (које од објављених књига чине романи “Жега”, “Шнит” и “Мајчина рука”). Тај циклус је историјски и знатно мање реалистички од “Београдског петокњижја”, мада је у “Правим Београђанкама” присутан
