Слоба прогања луну и у сну Ђоганијева неутешно јецала: Гаде ми се сви мушкарци, кунем се, осетила сам његов мирис, а онда...

Луна Ђогани мало мало па заплаче када чује неку песму која је подсећа на њену љубав према Слоби Радановићу. "Као да не постојим овде без њега! Као да нисам ја. Не могу да функционишем без њега, као да нисам ја. У сваком тренутку очекујем да се појавио однекуд. Гаде ми се сви мушкарци, кад ми причају нешто, мука ми је од њих. Овде сам ја доживела моју највећу љубав у животу. Посебна, то је нешто неописиво. Не могу да се помирим са тим да