Избори у Босни и Херцеговини: Млади у Брчком против подела
Како се млади у Брчком, граду који многи називају "Босна у малом", уметношћу супротстављају традиционалним поделама, посебно подгрејаним у изборној кампањи.
Павле Вуисић, Мустафа Надаревић и Борис Дворник у Брчком. Није виц, нити анегдота, већ иницијатива групе младих из овог града који желе да пошаљу поруку мира.
На шеталишту крај реке Брке, близу ушћа у Саву, на великом, старом и готово оронулом зиду насликана су тројица великана југословенског глумишта.
„Желели смо да кроз уметност поручимо да границе између нас не постоје, да су невидљиве и да морамо да их превазиђемо. Тако се родила идеја да нашем граду, држави и региону поклонимо ове мурале&qуот;, каже Мирсад Захировић, 26-годишњи студент политичких наука из дистрикта Брчко.
Он је уједно и водио неформалну групу младих активиста „Дистрикт тим&qуот; која је овај пројекат реализовала.
Идеја је, објашњава Захировић, да се грађани подстакну и активирају да раде на помирењу и изградњи поверења на овим просторима.
„То је порука младих овога града, можемо заједно, хоћемо заједно. Само тако можемо напредовати, ако почнемо да се одвајамо као у прошлости, нећемо далеко догурати&qуот;, каже он.
Тројица насликаних глумаца данас представљају засебне државе - Србију, Босну и Хрватску - чије границе јесу успостављене после рата у Југославији.
После рата се није чинило могућим да ће Брчко, након хиљаде изгубљених живота, успети да функционише, посебно када је у питању суживот.
Ипак, скоро три деценије касније, Брчко дистрикт остаје пример да је суживот три народа на овим просторима и те како могућ.
Ова засебна територијална јединица унутар Босне и Херцеговине успева да функционише самостално - има сопствене образовне, безбедносне и здравствене институције, извршну и законодавну власт.
„Захвалан сам што сам одрастао у средини која је другачија у односу на остале градове БиХ који су доста подељени&qуот;, прича Захировић.
Ипак, у време предизборне кампање, националистичка реторика са циљем подела међу бирачима се традиционално појачава.
То је уједно и горући проблем са којим се млади суочавају, сматра Захировић.
„Сви се представљају као браниоци и све повезују са ратом враћајући нас 25 година уназад. Форсира се национализам како би младе одвојили у торове и имали гласачко тело&qуот;, каже он.
Шта значи дистрикт Брчко
- Током рата у Босни на простору дистрикта Брчко налазио се Српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске.
- Дејтонским споразумом из 1995. године којим је рат окончан, ово подручје подељено је између Републике Српске и Федерације БиХ, мада су обе стране тврдиле да Брчко припада њима.
- Арбитражном одлуком, у којој је посредовала америчка влада, Брчко дистрикт је у марту 2000. године успостављен као посебна територијална јединица у саставу независне Босне и Херцеговине.
- Дистрикт Брчко је самостална и независна територија - има сопствену извршну, законодавну и судску власт.
- Према последњем попису становништва у Дистрикту Брчко живи више од 83 хиљаде људи - 42 одсто Бошњака, 35 одсто Срба и 20 одсто Хрвата.
- У службеној употреби једнаки су бошњачки, српски и хрватски језик.
- Брчко дистрикт чини укупно 59 насеља, укључујући и град Брчко.
Различитост је предност
Различитост и мултикултуралност која многе раздваја Захировић види као предност свог града.
„То треба да буде наше богатство, имамо све вере, све нације, али нажалост политика то искоришћава на друкчији начин&qуот;, каже он.
Иако јесте политички активан у једној од странака на предстојећим изборима, Захировић ове године вероватно неће имати право гласа.
Изменом Изборног закона и Закона о личним документима од пре неколико година предвиђено је да се грађани дистрикта Брчко морају изјаснити о &qуот;ентитетском држављанству&qуот; - да ли су грађани Републике Српске, односно Федерације Босне и Херцеговине.
Тек онда могу да гласају на општим изборима за парламент БиХ, као и за парламент ентитета чије додатно држављанство имају.
Пре увођења ових измена, грађани су имали опцију избора на самом бирачком месту.
„Ја се нисам определио. Сматрам да треба да имамо једно држављанство - Босне и Херцеговине - а не да се додатно делимо тим ентитетским држављанством&qуот;, каже Захировић.
Званичан број грађана Брчког који се нису ентитески определили се не зна, али процене су да неколико хиљада грађана неће имати право гласа на предстојећим изборима.
Док стоји на реци Брка, Захировић објашњава да се она узима као невидљива граница на бошњачки и српски део града. А одмах поред, преко Саве, готово у центру града, налази се и прави гранични прелаз са Хрватском.
Фотошопирана лица
У самом центру града, на свега неколико стотина метара удаљености, на Тргу младих и у Булевару мира, стоје три споменика - босанској, хрватској и српској војсци током ратова деведесетих година.
Настао као последица немогућности договора у Дејтону, Дистрикт Брчко је почетком двехиљадитих имао бројне погодности.
На пример, просечна плата била је већа него у остатку Босне и Херцеговине.
Ипак, временом су те &qуот;повластице&qуот; опале, па је тако у медијским извештајима из прошле године могло да се види да је плата у Брчком била нижа него у оба ентитета.
Са нешто више од 80 хиљада становника у дистрикту, од којих половина живи у граду, незапослено је више од 11 хиљада људи.
Према последњим доступним јавним подацима, више од хиљаду оних који траже посао имају факултетске дипломе.
На то утиче целокупна политичка ситуација, сматра 27-годишњи Емир Вехабовић - Финти, дипломирани професор босанског језика и књижевности који ради у трговини.
„Утиче тако што сада онај ко није политички подобан или није члан владајућих странки не може да се запосли&qуот;, тврди он.
Додаје и да зато многи његови пријатељи траже посао у иностранству.
„Више и није 'фурка' да сви иду на запад, иде се и на исток - Словачка, Чешка, где год могу да нађу посао који је плаћен више од три евра по сату&qуот;, каже Емир.
Иако званични статистички подаци о броју младих који су напустили Босну нема, процењује се да их је више од сто хиљада.
Када се Емир са породицом вратио из избеглиштва 2000. године, град је и даље етнички био подељен по месним заједницама и крајевима.
„Када сам почео тренирати фудбал, ми смо били прва генерација када је ФК 'Јединство' поново био један клуб, а не два како је било током и после рата&qуот;, каже он.
За њихову генерацију није било битно ко се зове Филип, а ко Емир.
„Заједно смо побеђивали, губили, певали и плакали. Али са родитељске стране је било скретања пажње са ким се треба дружити, са ким треба бити у вези, а с ким не&qуот;, присећа се Емир.
Заједништво које је доживео кроз фудбал, данас наставља кроз хип-хоп музику којом се бави у групи &qуот;Стеј позитив&qуот;, сарађујући са колегама из целог региона.
„Идеја нам је била да у углавном негативном окружењу будемо искра позитивног. Хип-хоп те учи заједништву и повезивању, а не одвајању&qуот;, каже он.
Избори у Босни: Жене (ни)су квота
„Босна је загонетна, најлепша и одлучна&qуот;
Уметност јесте један од начина кроз који се млади окупљени око поруке мира боре са стереотипима и предрасудама уз које су одрасли.
Зорана Стакић, 23-годишња студенткиња, прикључила се неформалном колективу слободних уметника &qуот;Еш герила&qуот; како би „изашла из сиве зоне&qуот;.
Свесна да у окружењу има градова који су много сивљи од Брчког, каже да би волела да је шаренији и више окренут ка уметности.
„Зна бити досадно и монотоно овде. Мени недостају културна дешавања, било чега што би млади волели да раде&qуот;, каже она.
Предизборна атмосфера је, како каже, увек две степенице нише од свакодневног сивила.
„Тада град постаје тамни вилајет, пун лажно насмешених фаца на којекаквим плакатима који нас гледају фотошопираних лица и лажно обећавају послове и бољу будућност&qуот;, каже Стакић.
Бунтом против свакодневнице
Зорана је једна од оних која не пристаје да се прилагоди и одустане од онога што је покреће.
Управо су људи окупљени у &qуот;Еш герили&qуот; заслужни за портрете глумаца покрај реке Брка.
Открива и да је у питању била посебна техника рада под паролом „снађи се&qуот;.
„Нисмо користили никакве боје, већ смо гребали стари зид, маховину, прљавштину, са алатима које смо нашли код куће&qуот;, каже она.
Групу младих ентузијаста окупио је слободни уметник Лазар Боришев који се у Брчко из Србије доселио пре десетак година.
Каже да није било лако добити дозволу да се на том зиду било шта наслика.
„Када поменеш мурал или графит, нема разумевања за то. Онда је мени пало на памет - зашто га не бисмо очистили&qуот;, каже он.
Покушаји да оформи званично удружење грађана које би се бавило украшавањем фасада и уличном уметношћу нису уродила плодом.
„И тако је нас десетак уметника постало &qуот;Еш герила&qуот;, сконтали смо да се не вреди ослањани ни на кога, већ да ако нешто желиш треба да устанеш и урадиш&qуот;.
Од тада су осликали чесму у свом насељу, неколико локала у граду, за шта по правилу имају подршку комшија и суграђана.
Мирсад Захорвић, главни иницијатор окупљања уметника и активиста - услед чега је настао и документарни филм о помирењу на овим просторима - каже да мотивацију проналази у будућности.
„Када помислим шта ће бити за 10 година ако се не активирамо, докле ћемо догурати? Ми нећемо да дозволимо оно што су наши стари - то зло деведесетих&qуот;, каже он.
Наводи и да примећује да млади све више желе да буду део промена.
„Мислим да је мој став већински у Брчком, али се не изражава у тој мери. Људи се боје система, уцењени су послом или на неки други начин и не смеју да иступе, а ја не желим погнути главу&qуот;, каже Захировић.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.05.2018)
