Izbori u BiH: Komplikovani izbori sa starim temama

Nešto više od 3,3 miliona građana Bosne i Hercegovine na sedmim posleratnim opštim izborima bira svoje predstavnike na tri nivoa vlasti - državnom, entitetskom i kantonalnom.

Birališta se otvaraju u 7 časova, a glasanje će na 5794 biračkih mesta trajati sve do 19 časova.

Prve preliminarne rezultate Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine saopštiće pet sati po zatvaranju birališta, tačno u ponoć.

Gotovo sedam i po hiljada građana Bosne i Hercegovine nestrpljivo čekaju da se u nedelju u 19 časova zatvore biračka mesta širom ove države i da saznaju da li su oni odabrani da vrše neku od funkcija.

Upravo toliko je kandidata na različitim biračkim listićima na opštim izborima u BiH.

Glasa se na tri nivoa vlasti: državnom, entitetskom i kantonalnom.

Izbori za Predsedništvo BiH

Na državnom nivou, biraju se tri člana predsedništva Bosne i Hercegovine - ovaj organ čine po jedan predstavnik Bošnjaka, Srba i Hrvata - i poslanici u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Kandidati za ovu funkciju iz reda Bošnjaka su Šefik Džaferović (SDA), Fahrudin Radončić (SBB), kao i Denis Bećiragić, Mirsad Hadžikadić, Senad Šepić i Amer Jerlagić.

Iz redova srpskog naroda, kandidati su Milorad Dodik (SNSD), Mladen Ivanić (Savez za pobedu), te Mirjana Popović i Gojko Kličković.

Za mesto hrvatskog člana nadmeću se Dragan Čović (HDZ BiH), Željko Komšić (DF), kao i Jerko Ivanković-Lijanović, Boriša Falatar i Diana Zelenika.

U Republici Srpskoj, biraju se predsednik i potpredsednici, kao i poslanici u Narodnoj skupštini.

U Federaciji Bosne i Hercegovine, glasa se za Predstavnički dom Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine.

Konačno, u kantonima na koje je izdeljen entitet Federacija BiH, glasa se za predstavnike u 10 kantonalnih skupština.

Biće ovo osmi opšti izbori od uspostavljanja višestranačkog sistema, a sedmi posle rata devedesetih.

Stare teme, ako ih uopšte ima

Imajući u vidu složenost izbora u Bosni i Hercegovini, gotovo da nema nijedne bandere, bilborda ili reklamnog panoa sa koga mnogobrojni kandidati nisu slali svoje optimistične poruke biračima.

Ipak, urednik Novih medija BHRT Aleksandar Brezar ocenjuje za BBC na srpskom da kampanja odavno nije bila dosadnija, ali i prljavija.

„Iskreno sumnjam da čak i neko, ko aktivno prati predizborne aktivnosti stranaka i kandidata, uopšte zna šta to oni nameravaju da rade naredne četiri godine.

Nije se moglo primetiti da se iko pozabavio zaista elementarno ugroženim pravima građana - kao da u BiH nezaposlenost, siromaštvo, nedostatak pristupa kvalitetnom javnom zdravstvu, i u određenoj meri, obrazovanju zaista nisu vitalna pitanja.

Vitalno pitanje, bar po etnonacionalnim predstavnicima, uvek je i jedino samo - nacionalno."

„Bosna je zagonetna, najlepša i odlučna"

Brčko distrikt: Mladi protiv podela

Banjaluka: Predizborna kampanja u senci protesta „Pravda za Davida"

Stefan Veselinović, reporter BBC na srpskom

Više desetina hiljada građana okupilo se na trgu „Krajina" u Banjaluci uz porodicu Dragičević koja je 194. put sa tog mesta tražila istinu o ubistvu Davida Dragičevića. Centar Banjaluke je poslednjeg dana kampanje okružen jakim policijskim snagama. Mnogi koji su se na skup „Pravda za Davida" uputili iz drugih mesta nisu mogli da priđu gradu.

Protesti, koji su bili u centru pažnje predizborne kampanje u Republici Srpskoj, počeli su u martu ove godine kada je u glavnom gradu entiteta ubijen 21-godišnji student.

Istragu su pratile brojne kontroverze, propusti i nespretni javni nastupi nadležnih - ono što je policija opisala kao nesrećan slučaj, tužilaštvo je okarakterisalo kao ubistvo.

Krivične prijave do sada podignute su, između ostalog, i protiv dva policajca i patologa koji su radili na slučaju, zbog navodnih zloupotreba u istrazi. Pročitajte više o slučajevima ubistava koje su ujedinile podeljenu BiH

Otac stradalog mladića, Davor Dragičević danas je za „planiranje, naručivanje i ubijanje" Davida optužio čelne ljude MUP-a RS.

O istrazi se mnogo govorilo u medijima, ali i parlamentu. Što je slučaj duže ostao nerešen, interesovanje javnosti bilo veće - grupa „Pravda za Davida" na društvenim mrežama sada okuplja više od 300 hiljada članova iz regiona ali i dijaspore.

Kandidati vladajućeg SNSD-a za mesto predsednika RS i člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović i Milorad Dodik, uz vrh MUP-a, našli su se na meti žestokih kritika porodice Dragičević i grupe „Pravda za Davida" zbog toga što slučaj do danas nije rešen, a počinioci privedeni pravdi.

Glavni konkurent SNSD-u, opozicioni blok Savez sa promene - na čelu sa kandidatom za predsednika RS Vukotom Govedaricom (SDS) i kandidatom za drugi mandat u Predsedništvu BiH Mladenom Ivanićem (PDP) - otkazali su završni predizborni skup u znak solidarnosti sa ožalošćenom porodicom.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.763163580682205&type=1&l=1a133b7112

Zbog svega, toga, ključno pitanje na nacionalnom, ali i nivou čitavog regiona koji je za izbore veoma zainteresovan, postalo je pitanje izbora hrvatskog člana Predsedništva BiH, gde se procenjuje da su glavni takmaci kandidat HDZ-a BiH Dragan Čović i Željko Komšić, kandidat Demokratskog fronta.

Priča o preglasavanju Hrvata i Bošnjaka dobila je novu epizodu, a atmosfera u kojoj se izlazi na izbore nimalo ne podseća na demokratsku.

„Došli smo u takvu situaciju da jedna politička opcija skoro pa direktno preti bojkotom i blokadom pri formiranju vlasti nakon izbora samo zato što oponenta svog kandidata ne smatraju dovoljno Hrvatom.

U međuvremenu, niko se ne bavi nedemokratičnošću samog procesa iz pravih razloga", kaže Brezar.

Izborna pravila otežavaju umesto da olakšaju

Sama činjenica da građani BiH treba da dodele 518 različitih mandata svojim političkim predstavnicima čini ove izbore najkomplikovanijim u regionu.

Uz to, unutrašnja složenost sistema vlasti preslikava se na sistem izbora, pa on mnogima ostaje zagonetka.

„Dovoljno je pitati bilo koga na ulici zna li kako funkcionišu kompenzacione liste - a svaki četvrti poslanik ili zastupnik u Predstavničkom domu BiH, Narodnoj skupštini RS i Predstavničkom domu FBiH došao je na tu poziciju na osnovu kompenzacionih lista, koje određuju šefovi stranaka, a ne sami birači - i uverićete se da su građani i građanke elementarno neinformisani, što opet odgovara pre svega strankama i političkim akterima", kaže Aleksandar Brezar, ujedno i analitičar portala Analiziraj.ba.

Ozbiljna sumnja na izborni proces pala je i zbog velikog broja birača koji će glasati poštom - a takvih je registrovano gotovo 77 hiljada.

Nekoliko stotina građana pronašli su svoja imena među glasačima poštom iz inostranstva, iako žive u BiH i tu i žele da glasaju.

I dok na prvi pogled 77 hiljada birača ne deluje kao odlučujuća cifra u poređenju sa gotovo 3,3 miliona birača, stvari postaju znatno ozbiljnije kada se zna da je na izborima za pojedine funkcije u BiH ranije presuđivala i razlika od nekoliko hiljada ili čak nekoliko stotina glasova.

Izbori u Bosni: Žene (ni)su kvota

Distrikt Brčko - još jedna jedinstvena priča

Zasebna teritorijalna jedinica u okviru Bosne i Hercegovine ima sopstvene obrazovne, bezbednosne i zdravstvene institucije, izvršnu i zakonodavnu vlast. Izmenom Izbornog zakona i Zakona o ličnim dokumentima od pre nekoliko godina predviđeno je da se građani distrikta Brčko moraju izjasniti o „entitetskom državljanstvu" - da li su građani Republike Srpske, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine. Tek onda mogu da glasaju na opštim izborima za parlament BiH, kao i za parlament entiteta čije dodatno državljanstvo imaju. Pre uvođenja ovih izmena, građani su imali opciju izbora na samom biračkom mestu.

Izmenjene procedure za neke birače znači gubitak prava glasa. Više o tome pročitajte ovde.

Uloga međunarodne zajednice

U Bosni i Hercegovini, deo građana sa setom, a deo sa negodovanjem, seća se posleratnog vremena kada je Visoki predstavnik u BiH koristio široka ovlašćenja i uvodio „red" u politički život suspenzijama i odstranjivanjem onih za koje je procenjeno da krše demokratske procedure.

Uloga međunarodne zajednice danas je značajno drugačija.

„Svedočili smo nedavno da su ambasade pojedinih evropskih država donacijom omogućile transparentne - dakle, providne, plastične - glasačke kutije.

Ovakav čin, koliko god bio na prvi pogled smešan - jer šta su transparentne kutije u poređenju sa jasnim malverzacijama i manipulacijama glasovima i izbornim procesom još pre izbora - više govori o neupućenosti pojedinih stranih aktera šta je stvarna problematika transparentnosti izbora u BiH", slikovito opisuje ovu situaciju Aleksandar Brezar.

Glavnu diplomatsku notu izborima dodala je poseta ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Sarajevu, ali i Banjaluci - i to u samom finišu izborne kampanje, ali uz poruke da Rusija ne želi da utiče na izbore.

Na redovne „obilaske" predstavnika zvaničnog Beograda, čiji su vicepremijer Nebojša Stefanović i šef diplomatije Ivica Dačić u poslednjoj nedelji kampanje prisustvovali ceremonijama otvaranja koje je predvodio Milorad Dodik, građani Bosne i Hercegovine već su navikli.

Slično čine i hrvatski državnici u Hercegovini - premijer Andrej Plenković samo dva dana pre izbora dao je ličnu podršku kandidatu HDZ-a BiH Draganu Čoviću.

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini

• 3 352 933 registrovanih birača
• 76 729 birača koji će glasati putem pošte
• 128 političkih subjekata - 58 stranaka, 36 koalicija, 34 nezavisnih kandidata
• 804 redovnih kandidatskih lista - 7497 kandidata
• 73 liste za dodelu kompenzacionih mandata - 842 kandidata

Prema tim problemima, činjenica da se osporava izbor predsednika Centralne izborne komisije nedelju dana pred glasanje jer isti čovek po drugi put dolazi na tu funkciju što nije predviđeno pravilima ili da se izborni zakoni donose desetak dana pre samih izbora deluju kao - zanemarljive poteškoće.

A takvih je, na svim nivoima vlasti u BiH mnogo, i ne deluje da će ovi opšti izbori doneti barem atmosferu u kojoj će rešenja početi da se nalaze lakše i efikasnije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.06.2018)