Хајдучка ћевабџиница
Данас 12.10.2018 | Пише: Светислав Басара
Таман ја лупам главу из ког тоналитета роду да појем, којим трогателним речима да наставим мини-серијал започет јучерашњом колумном, кад – виђи врага – огласи се новокоментатор „Јован“ сматрањем које наставку саге о тесној вези између тирјанства и подаништва леже као будала шамару.
„Дакле запањујуце је“ – пише ми „Јован“ – „васе својство да ви тако тврдо ескивирате и избегавате супстанцијалне свакодневне догадје и да тандрцете о свему другом само не о ономе сто је опскурно окрузење око свих па и вас. само да се оцува лукративна тезга, да се ноктима сацува која кинта, јер од васих књига нема хасне. То це остати упамцено у васој биографији у сваком слуцају.“ Послужимо се критичком методом цлосе реадинг, па размотримо шта
