Ljubomir Živkov: Ajcad
RTV 20.10.2018 | RTV
FARKAŽDIN - Niko nije Vuku Karadžiću terao inat više od škole, u kojoj smo prvi put baš i čuli za Vuka - reči koje smo izgovarali u jednom dahu, ne mi, nego pokolenja i pokolenja pre nas, morale su u pismenom zadatku da se drže na propisnom odstojanju: ideš nautrine da se sigraš, nadzire te baba koja nešto plevi čelobašte, poslepodne ideš Natamiš, jedna reč je za nas bila upolje, izakuće, niko nije u celoj mojoj pionirskoj karijeri nikoga ošamario, taj i taj me udario prekočiju, to jeste bilo podložno i
Kod ovih reči, ispostaviće se nezakonito slepljenih, bilo je zgodno što ništa nisi imao sa padežima, ostajale su uvek iste, a neke poput reči „plac“ nisam ni čuo same do možda desete moje godine, postojalo je jedino naplac, pri čemu prostor između crkve, Mocove kafane, pošte, bioskopa, dućana i škole nije ni imao nikakvo ime, dok ne bi došla nedelja uveče, Vrbica, Mala Gospojina ili Socijalistička slava: tek kad se zna da će tamo stići živalj
