BBC vesti na srpskom

Одлазак Ангеле Меркел: Губе ли балкански лидери „политичку мајку"

Најава повлачења Ангеле Меркел могла би да има последице и на балканску политику, а посебно на лидере на чији је успон утицала немачка канцеларка.

BBC News 30.10.2018  |  Александар Миладиновић - ББЦ н
Beograd, 23. avgust 2011.
АНДРЕЈ ИСАКОВИЦ/АФП/Гетти Имагес
После састанка у Београду 2011. године, Ангела Меркел као да је показала пут силаска са власти Бориса Тадића

Почетак краја председничког мандата Бориса Тадића догодио се пред телевизијским камерама, док је пред српском и немачком заставом у Председништву Србије стајао поред Ангеле Меркел.

Тог 23. августа 2011. године, Меркел је била видно љута - што се њој у јавности дешава изузетно ретко.

„Тај догађај је изузетно утицао на исход избора - ја сам снагу црпео не само из домаће, већ и из међународне јавности јер су грађани сматрали да сам у том тренутку ја тај који повезује Србију са Европом, што је и била истина&qуот;, присећа се у разговору за ББЦ на српском тадашњи председник Србије Борис Тадић.

Расположење немачке канцеларке одредиле су „црвене линије&qуот; српске политике - председник Тадић није био спреман да расформира српске институције на северу Косова.

Девет месеци касније, изгубио је на изборима од Томислава Николића, чији је политички син Александар Вучић преузео комуникацију са Берлином и пресудно утицао да се потпише Бриселски споразум са Косовом.

Председнички крај Бориса Тадића и устоличавање Вучића као човека „за везу&qуот; са Берлином нису били први потези који показују како је Ангела Меркел пресудно утицала на балканску политику.

На посредан или непосредан начин, градила је и рушила каријере многих лидера истока и југа Европе.

Нема пријатељства са Меркел

Тадић је упознао Ангелу Меркел још пре њеног доласка на чело немачке владе - сусретали су се у централи њене Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

Описује је као политичарку која у односу са колегама не прелази ни формалне линије, а камоли у неформалне и пријатељске односе.

„Ангела Меркел је жена која веома негује формалне односе, аспекте дисциплине у личном односу и политици.

Свако ко мисли да би она то превазишла - греши.&qуот;

Некадашњи председник Србије каже да Меркел све ради „по књизи&qуот; када су у питању дипломатски односи и јасно се одређује према честом потенцирању пријатељства актуелног председника Србије и немачке канцеларке.

„Ако Вучић рачуна на ту врсту пријатељства - онда смо ми јако угрожени, јер он показује висок степен наивности.

Ја се надам да Вучић није наиван када је у питању однос са Ангелом Меркел&qуот;, закључује Тадић.

Berlin, 1. decembar 2006.
Гетти Имагес
Меркел и Тадић састају се још од прве половине прве деценије 21. века

„То је захтев са којим можеш да одеш кући&qуот;

Иако у пријатељство са Ангелом Меркел не верује, Борис Тадић каже да је она у разговорима увек била отворена.

„Она је била веома искрена у разговорима, а политичари са Запада то нису увек.

Моје искуство није било добро са становишта да није увек разумевала аргументацију коју сам јој ја предлагао - мада је понекад супротно ставовима своје странке и кабинета прихватала и неке моје ставове.&qуот;

Сукоб 2011. године који је можда и пресудно утицао на крај Тадићеве председничке каријере некадашњи српски председник седам година касније описује веома једноставно.

„И тај спор је био искрен, отворен.&qуот;

Тадић појашњава да љутња немачке канцеларке тог лета у Београду није била усмерена према њему, већ према канцеларкином тиму саветника.

„Она је од сале за састанке до сале за конференцију за медије веома агресивно наступала према свом саветнику, замерајући му да није добро припремио састанак, да нисмо имали довољно времена да разговарамо о северу Косова, јер је очекивала да ће то ићи глатко.&qуот;

Сличне замерке, Тадић каже да је имао према својим сарадницима - те да је упутио једини могући одговор.

„Ја сам јој искрено рекао - драга моја пријатељице Ангела Меркел, то је захтев са којим можеш да одеш кући, и да о томе разговарамо у будућности.

Врло пристојно и врло фер.&qуот;

Али - та будућност није дошла јер је Тадић убрзо изгубио све полуге власти у Србији.

Канцеларка Меркел: немачка уметница у преживљавању

Западни Балкан у сенци оставки, параде и смрти

Дипломатија на Балкану: Решења која се чекају


Балкан остаје споредна тема

Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Берлина

„За немачку јавност и политичаре, Балкан је споредна тема и не могу да кажем да је у фокусу пажње. Штавише, сигуран сам да ће одласком Ангеле Меркел Балкан бити још мање у фокусу јер ће у овом периоду, док је она и даље канцеларка, у Немачкој пажња бити усмерена на домаћа питања.

Однос Немачке према Балкану неће бити промењен, али ће свакако бити промењен интензитет ангажовања немачких лидера према Балкану. И Ангела Меркел се првих шест година свог мандата врло благо бавила Балканом. Тек после немира на северу Косова 2011. године, када су нападнути немачки војници КФОР-а, упаљена је лампица Ангеле Меркел за Балкан. Тек тад она лично креће да се бави Балканом. Тако ће и неким будућим лидерима бити потребно време да се ангажују на Балкану.&qуот;

Prizren, 15. jul 2005.
МИЦХАЕЛ КАППЕЛЕР/АФП/Гетти Имагес
Посете немачким војницима у саставу КФОР-а на Косову заинтересовале су Ангелу Меркел за питање Балкана

„И Меркел се преиспитује&qуот;

Борис Тадић и Ангела Меркел долазе из различитих политичких групација - он из левог социјалдемократског, а она из десног конзервативног центра.

„Меркел је ћерка протестантског свештеника из Источне Немачке, па је тај католичко-протестантски утицај у Европи имао своје последице кад су у питању избори појединих европских политичара.&qуот;

Тадић каже да је и као представник социјалдемократа имао коректан однос са немачком канцеларком, али да је бољи третман имала европска конзервативна струја.

„Мађарски лидер Виктор Орбан је био њен миљеник, такође и хрватски премијер Иво Санадер, па моја пријатељица Јадранка Косор, Санадерова наследница.

Немачка је пресудно стала иза уласка Хрватске у Европску унију.&qуот;

Beč, 24. septembar 2016.
ЈОЕ КЛАМАР/АФП/Гетти Имагес
„Омиљена екипа&qуот; балканских конзервативних лидера Ангеле Меркел: Еди Рама и Бојко Борисов с њене десне стране, а Виктор Орбан и Александар Вучић скроз десно у првом реду

Бивши председник сматра да Србија од Ангеле Меркел није добила ни што је могла, а ни што је заслужила - и да ће тек уследити детаљна анализа колико су одлуке немачке канцеларке биле ефикасне.

„Мислим да се и она пита да ли су њене одлуке биле добре - посебно имајући у виду ту вертикалу лидера од Балтика до Средоземља, коју чине Качињски, Орбан, Вучић и надаље до Ердогана.

То је политичка, ментална карактерологија која пресеца Европу на два дела&qуот;, закључује Тадић, наводећи да ће остати и вечита дилема да ли су протестантске мере штедње које је Меркел наметала југу Европе дале најбоље могуће резултате.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.30.2018)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Балкан, најновије вести »