Srpski mitovi i kultovi (14): Pčela ukrala đavolu tajnu
Vesti online 30.10.2018 | Nenad Ljubinković
Izgledom su vazda privlačile oči. Smeštene uz vodu na mestima koja namah privlače pažnju, okružene, po pravilu, niskim i visokim rastinjem - vodenice su uvek bile rado gledane, a idilični seoski pejzaž stvaran u ljudskoj mašti - nije se mogao zamisliti bez potoka, rečice i male vodenice. Pored toga što su izgledom i vaskolikom uklopljenošću u okoliš zaokupljale pažnju ljudi, one su jednako privlačile i osobenom tajnovitošću koju su krile u sebi.
Podignute na bujnijim potocima, rečicama i rekama, sagrađene na mestima za koje narod veruje da su staništa i vijališta natprirodnih bića, vodenice jesu u arhaičnoj narodnoj svesti tajnovita zdanja sazdana na razmeđi "ovoga" i "onoga" sveta. Voda, vodeni tok vazda su u svesti ljudskoj predstavljali osobenu granicu između ovostranog i onostranog. Bilo s koje strane vodenog toka da se našao, čovek je znao da se preko vode nalazi nekoji drugi,
