Duda Alapača: Ljuto, ljuće, Milanka

Razbolela se neka mamina sestra od tetke, polomila kuk, sirota, pa Milanka rešila da ode da joj se nađe, nedelju dve. Kuću očistila, cveće zalila, spakovala pižamu, papilotne, teglu ajvara, teglu slatkog od dunja, onu veliku bajaderu koju čuva još od pre drugog svetskog rata, pa put pod noge. Eto, veli, odo’ ja, Dudo. Čuvaj tatu, reče pa se zamalo ne zaplaka. Bože, mama, šta ga imam čuvati, pa nije dete. Jeste, reče Milanka. Što je stariji, to