Evropske integracije Srbije: Slonovi na putu

U Briselu će danas na međuvladinoj konferenciji biti otvorena još dva poglavlja u pristupnim pregovorima: poglavlje 17, koje se odnosi na zajeničku monetarnu politiku i 18, vezano za statistiku.

To je manje nego što je Beograd očekivao od Brisela ove godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavljivala je početkom godine da će u 2018. biti otvoreno „nekoliko" poglavlja, a još prošlog meseca je tvrdila da će biti otvoreno „najmanje tri". Otvorena su dva, koja spadaju u manje značajne.

Usporen film

U odnosu na iskustva većine drugih kandidata, srpski pregovarački proces deluje kao usporen film - sa pomenuta dva, Srbija ima otvorenih 16 od ukupno 35 poglavlja, a privremeno ih je zatvorila dva.

Evropska komisija daje preporuke, ali tempo pridruživanja kandidata u stvari zavisi od zemalja članica EU, koje konsenzusom odobravaju svaki korak napred

Razlog za sporiji napredak Srbije mnogi vide u zastoju u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i u odnosima sa Rusijom koji su, po mišljenju nekih zemalja članica, previše bliski za zemlju koja teži članstvu u EU.

„Da ukažem na slona u sobi, Srbija ne mora da uvede sankcije Rusiji, ali mora da postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU", rekao je u govoru nemački ambasador u Beogradu Tomas Šib, koristeći popularnu metaforu za problem koji se svi prave da ne vide.

Zapadni Balkan: Sve dalje od EU

prEUgovor: Zarobljena država u rukama pojedinaca

On je, kao i nekoliko drugih učesnika konferencije o Srbiji i zajedničkoj evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici nedavno održanoj u Beogradu, u izlaganju konstatovao da se Srbija od izbijanja ukrajinske krize sve više udaljava, umesto da se usklađuje sa EU.

Na skupu, koji je u saradnji sa nemačkom ambasadom organizovao Centar za međunarodnu i bezbednosnu politiku (ISAC), se čulo da Srbija ima ozbiljan problem sa poglavljem 31, koje se ovim pitanjem bavi.

Zbog blokade jedne baltičke države, Srbija ne samo što nije ni blizu otvaranju ovog poglavlja, nego nije dobila ni izveštaj o skriningu, tehnički dokument koji je trebalo da bude dovršen pre nego što su pristupni pregovori uopšte počeli.

„Neki su za pet godina završili pregovore, a mi ni skrining još nemamo", rekla na istoj konferenciji Tanja Miščević, šefica srpskog pregovaračkog tima.

Problemi sa komšijama

„Slonovi u sobi" - Rusija i Kosovo - nisu međutim, jedini faktori koji ometaju Srbiju. Koče je i bilateralni sporovi sa tri od četiri članice EU sa kojima se ona graniči.

Čak i ovaj relativno skromni uspeh - otvaranje dva poglavlja - zamalo je doveden u pitanje pretnjom Bugarske blokadom, rekao je za BBC diplomatski izvor blisko upućen u pregovarački proces.

„Tek u poslednji čas, Bugarska je dala zeleno svetlo da se međuvladina konferencija održi", kaže on.

Otkud to, kada bugarski predsednik Bojko Borisov uporno ponavlja da podržava evrointegracije Srbije, a uz to je u srdačnim ličnim odnosima sa svojim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem?

Reč je o sporu koji se tiče izbora za Nacionalni savet bugarske manjine u Srbiji, koji su u toku.

Bugarska vlada tvrdi da srpske vlasti mimo volje birača na čelo tog tela žele da dovedu svog kandidata, dugogodišnjeg predsednika opštine Bosilegrad Vladimira Zaharijeva, zbog čega je bugarska diplomatija zvanično reagovala.

„Aktuelno rukovodstvo Nacionalnog saveta ne uživa poverenje konzulata, ali ni bugarske države", izjavio je u oktobru bugarski konzul Edvin Sugarov.

Postoji i problem sa Rumunijom oko vlaške nacionalne manjine, ali i oko verske službe: Srpska pravoslavna crkva se žali da rumunski sveštenici neovlašćeno vrše službe u jugoistočnoj Srbiji, a rumunska vlada ih u tome podržava.

„Rumuni su crkveni spor digli na državni nivo", žali se jedan srpski diplomata, koji je tražio da ostane anoniman, dodajući da Rumunija redovno pokreće ta pitanja na sastancima na kojima se odlučuje o otvaranju poglavlja.

I konačno, postoji niz nerešenih pitanja sa Hrvatskom, a poslednji u nizu tiče se Bunjevaca, etničke grupe koju Zagreb smatra delom hrvatske nacije, mada su sami Bunjevci podeljeni po tom pitanju.

Bolje sprečiti

Bilateralni sporovi formalno ne bi trebalo da utiču na proces proširenja, ali se to pravilo redovno krši, kao kad je Slovenija svojevremeno blokirala Hrvatsku zbog Piranskog zaliva.

Šef ISAC-a Milan Pajević kaže da su se problemi koje Srbija trenutno ima mogli izbeći da je srpska diplomatija posvetila više pažnje njihovom rešavanju pre nego što su se našli na briselskom pregovaračkom stolu.

„Mi nemamo strategiju spoljne politike koja bi definisala nacionalne interese, tako da nam politika često zavisi od sticaja okolnosti", rekao je on za BBC. „Tako naizgled trivijalni problemi prerastaju u hronične".

Važeća strategija Srbije za spoljnu politiku i bezbednost usvojena je 2012, pre sukoba u Ukrajini, migrantske krize i Bregzita, tako da je u sadašnjim okolnostima neupotrebljiva, ukazuje on.

U bivšoj Jugoslaviji deca su u školama učila da je njihova domovina okružena BRIGAMA, što je akronim od početnih slova imena zemalja sa kojima se SFRJ graničila: Bugarske, Rumunije, Italije, Grčke, Albanije, Mađarske i Austrije.

Tadašnja država je, međutim, tokom većeg dela svog postojanja imala korektne odnose sa svim susedima, dok je Srbija u nekom sporu sa gotovo svim komšijama. Brige su narasle, ali od početnih slova sadašnjih srpskih suseda - Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Kosova, Mađarske, Bugarske i Rumunije - nikakvim naporom ne može se sastaviti suvisla reč.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.10.2018)