"Једем сваки трећи дан и живим у згради која се распада! Када платим режије, струју и воду, немам за храну"

Након што се смирио од болних јецаја Витасовић је отворио врата ормарића у којем нема готово ништа за јело. - Овако ми је сваки дан. Три дана једем, па три не. Једем само ако ми комшија нешто донесе, иначе бих умро од глади. Плафон у собама пада у комадима, а готово сваку ноћ пробуди ме бука. Зидови су се огулили и попуцали, а с плафона, на делу гдје је лустер, искри кад упалим свјетло. Чудо да ме струја још није убила. Живим у том стану