Истраживање: Решавање укрштенице „не може да заустави пад менталног здравља“

Решавање укрштених речи и судокуа не штити ментално здравље, показује нова студија.

Идеја о томе да овакав вид задатака помаже менталном здрављу у каснијим годинама живота, раније је била широко прихваћена.

Али, нова шкотска студија показује да ефекат на ментално здравље заправо не постоји.

Уместо тога, редовне интелектуалне активности током живота могу да појачају менталне способности у старијем добу, наводе истраживачи.

Студију која је објављена у часопису БМЈ предводио је Роџер Стаф из болнице Абердин Ројал Инфирмари и Универзитета у Абердину.

Истраживање је спроведено над 498 људи рођених 1936. године. Сви они су били део групе која је са 11 година радила тест интелигенције.

Актуелна студија почела је када су имали 64 године и били су позвани пет пута на тестирање меморије и брзине менталне обраде података у периоду од 15 година.

Утврђено је да ангажман у решавању проблема није заштитио појединце од опадања менталног здравља.

Међутим, редовно ангажовање у интелектуално стимулативним активностима повезано је са већим нивоом менталних способности у старости.

Доказ?

У студији није доказана никаква урозочно-последична веза. Многи учесници нису били у стању да заврше читаву студију - неки су одустали, док су неки преминули.

• Редовно вежбање добро за ментално здравље
• Батина (ни)је из раја изашла
• Како свађе родитеља утичу на децу

Првобито су неке студије указале да когнитивни тренинг може побољшати неке аспекте памћења и размишљања, нарочито за људе у средњим годинама или старије.

Те студије су откриле да ментални тренинг може да помогне старијим људима да дневне задатке обављају боље.

Ниједна студија није показала да ментални тренинг спречава деменцију.

Прошлогодишњи извештај Глобалног савета за ментално здравље препоручио је да људи треба да обављају стимулативни активности као што је учење свирања музичког инструмента, дизајнирање одеђе или баштованство, радије него менталне активности, како би помогли функцијама мозга у каснијим годинама.

Како је наведено, што раније особа почне да обавља те активности, то је боље за функционисање мозга с годинама.

Доктор Дејвид Рејнолдс, главни научни службеник у британском истраживачком центру Алцхајмер Рисрч (Алзхеимер'с Ресеарцх УК), казао је да истраживање додато у текуће дебате.

Али, како истраживање није узело у обзир људе са деменцијом, „из ових разлога не можемо рећи да ли специфичне активности за тренирање мозга могу утицати на ризик&qуот;, каже Рејнолдс.

„За одржавање менталне активности и здравља у каснијим годинама живота, поред осталог важно је одржавање физичког здравља, здрава балансирана исхрана, неконзумирање цигарета, контролисано коришћење алкохола, одржавање телесне тежине, холестерола и крвног притиска.&qуот;

(ББЦ Невс, 12.13.2018)