Ljubomir Živkov: Pusto polje, Chapter Two
RTV 16.12.2018 | RTV
FARKAŽDIN - Pokušavao sam u celoj prethodnoj epizodi da zamislim atar u kojem se samo ore, seje. Kroz koji prolaze ovce. Čoban u opakliji. Njegov pulin kome oko crnog vrata još ne visi litar. Magarac. Pa neka promakne i subaša, koji vodi računa da ne nastrada nečiji usev, poradi toga što se neki bojtar boga ne boji, ali kako je izgledao, kako je zvučao atar u kojem su se čule samo vrane, vetar, kiša i grmljavina, a nije se još čulo huktanje parne lokomotive, ni njena moćna zviždoljka?
U filmu pitaju glavnog junaka zašto voli pustinju, pa volim je zato što je savršena, isti je slučaj i sa ravnicom, u svojoj prividnoj jednoličnosti i prostranstvu i ona je bajka o beskraju, biće da je i more isto to za ljude kojima nije muka kad se ta silna voda uzburka... Niko se od slikara nije pretrgao da u Tancoš ondese štafelaj, kičicu i boje, da ovekoveči pusto polje i nebo, a tek fotograf ne bi nosio svoju skalameriju da slika ništa i da
