Љубомир Живков: Пусто поље, Цхаптер Тво
РТВ 16.12.2018 | РТВ
ФАРКАЖДИН - Покушавао сам у целој претходној епизоди да замислим атар у којем се само оре, сеје. Кроз који пролазе овце. Чобан у опаклији. Његов пулин коме око црног врата још не виси литар. Магарац. Па нека промакне и субаша, који води рачуна да не настрада нечији усев, поради тога што се неки бојтар бога не боји, али како је изгледао, како је звучао атар у којем су се чуле само вране, ветар, киша и грмљавина, а није се још чуло хуктање парне локомотиве, ни њена моћна звиждољка?
У филму питају главног јунака зашто воли пустињу, па волим је зато што је савршена, исти је случај и са равницом, у својој привидној једноличности и пространству и она је бајка о бескрају, биће да је и море исто то за људе којима није мука кад се та силна вода узбурка... Нико се од сликара није претргао да у Танцош ондесе штафелај, кичицу и боје, да овековечи пусто поље и небо, а тек фотограф не би носио своју скаламерију да слика ништа и да
