Николић: БДП Србије ове године мањи до 0,7 процентних поена ако се не укину таксе за извоз на КиМ

Бруто домаћи производ (БДП) Србије ће ове године бити смањен од 0,5 до 0,7 процентних поена ако не буду укинуте таксе за извоз робе на Косово и Метохију, рекао је данас сарадник часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Иван Николић.

Он је на конференцији за новинаре рекао да ће проблем са извозом на КиМ бити један од највећих "изазова" за економију Србије у 2019. години.

Власт у Приштини увела је почетком новембра таксе на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине од десет одсто, осим на робу страних компанија, а затим крајем тог месеца таксу повећала на 100 одсто и обухватила сву робу.

"Ако се ове године не укину таксе и омогући извоз робе на КиМ БДП ће пасти&нбсп; од 0,5 до 0,7 процентних поена а то никако није мало", рекао је Николић.

Сарадник МАТ-а Стојан Стаменковић рекао је да је током новембра прошле године индустријска производња била мања за један одсто него у истом месецу 2017. године, а кључну улогу у томе су имали пад производње моторних возила и Фијатовој фабрици аутомобила у Крагујевцу и пад у производњи и извозу прехрамбене индустрије, не само због смањења извозних цена, већ и увођења такси за пласман робе на КиМ.

"Прехрамбена индустрија се у новембру, када су уведене таксе обрушила јер је међугодишњи пад износио десет одсто, а претходна три месеца пад је био два одсто", рекао је Стаменковић.

Додао је да је од јануара до октобра прошле године на КиМ извезена прехрамбена роба у вредности 74 милиона евра или просечно по 7,4 милиона евра месечно, а после увођења такси од десет одсто извоз је пао на 3,2 милиона евра месечно.

Стаменковић је рекао да је то само део штетних ефеката од такси јер је укупна вредност робе која је прошле године извезена за десет месеци 393 милиона евра.

Економисти: Србија је сада отпорнија на могућу кризу него 2008. године

Србија је сада у много бољој позицији и биће отпорнија на могућу нову светску кризу, рекао је данас сарадник часописа "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ) Иван Николић.

Он је на конференцији за новинаре рекао да је сада спољни дуг Србије мањи него 2008. године и да су нето девизне резерве преко десет милијарди евра.

"Девизне резерве су 2008. године биле само три до 3,5 милијарди евра, а платни дефицит је био око 24 одсто бруто домаћег производа и није имао одакле да се покрије", рекао је Николић. &нбсп;

На питање зашто је Народна банка Србије (НБС) ограничила рок и висину кеш кредита Николић је рекао да је то учињено из предострожности.

НБС је наложила банкама да од 1. јануара ове године скрате рокове на које грађанима дају готовинске кредите - на осам година ове, а 2021. на највише шест година, док су аутокредити могући на осам година. Укупна задуженост, односно рате, не могу бити веће од 60 одсто плате или пензије.

"Пласмани банака су у последње две године окренути становништву јер су банке ту виделе простор да поправе своје пословање, па је задуженост становништва почела убрзано да расте, мада још није забрињавајућа", рекао је Николић.

Додао је да банке имају огромну количину новца који треба негде да пласирају и да то теже иде са компанијама које су због лоших кредита обазривије, па је простор пронађен код становништва.

(Бета, 10.01.2019)