Радио у Србији: Љубав, „колекционари доброг звука“ и џубокс

Милица је недавно ишла да купи телефон и знала је шта хоће.

Да, камера је битна, битни су и меморија, батерија, марка - наравно и цена - али нису најбитнији.

„Било је веома битно да телефон има опцију за радио, а тога је све мање&qуот;, каже Милица Ђилас за ББЦ на српском.

Зашто? Једноставно, воли.

Међутим, радио се одавно не осећа баш најбоље, а станице које не функционишу само као џубокс могу се набројати на прсте једне руке.

Када се на то дода недостатак новца и време које ради оно што најбоље зна - пролази, а самим тим и доноси нове технологије, све је мање оних који укључују радио.

То што је данас Светски дан радија апсолутно ништа не мења.

Машта и емоција

Милица каже да њена љубав према радију потиче још од детињства.

„Због тога сматрам да је слушање радија најбоље и најверније ако је део породичне традиције.

„Имали смо у кухињи радио који је увек био упаљен, а хватао је само локалну радио станицу и Радио Београд, који смо углавном бирали&qуот;.

Како каже, емисије Поштована децо, Караван и драмски програм Радио Београда били су „обавезна звучна позадина ручкова и спремања свих оброка&qуот;.

„Била сам љубоморна на све те клинце из Поштована децо зато што они седе у студију, а ја не да ништа да кажем, док је водитељ Каравана Ђорђе Ненадовић био херој мог детињства&qуот;.

Та љубав се касније са временом само развијала.

У средњој школи у Врбасу је волонтирала на локалном радију, након чега у Новом Саду уписује новинарство.

Милица данас има 26 година, водитељка је и новинарка на Радио Београду.

Зашто баш радио?

Каже, зато што у човеку развија оно што други медији не развијају, а пре свега емоцију.

„Свака емоција се препозна преко гласа и зато радио најбоље буди и преноси све емоције - мирноћу, љубав, лепо расположење...

„Један од првих савета које сам добила на локалном радију у средњој школи јесте да све проблеме оставим ван студија, јер се у студију свака емоција веома добро чује&qуот;.

А поред емоције, ту је и машта.

„Радио има ту способност да развије слику о томе шта неко слуша, зато је важна та способност репортера да речима пренесе нешто што слушалац не може да види.

„Зато га волим - изазов је представити неку слику речима или звуком&qуот;.

• Од подрума до ББЦ радио таласа
• Новинарство у Србији - опасно занимање
• Ко су власници националних ТВ фреквенција
• Прича која је „запалила&qуот; интернет: (Љ)уби Србина, таблоиди и мржња

Живот и преживљавање

Да ли је радио жив?

„Жив је, али дели судбину свих осталих медија&qуот;, каже за ББЦ на српском Раде Вељановски, професор радио новинарства на Факултету политичких наука у Београду.

Вељановски сматра да су сви медији данас угрожени на све могуће начине - материјално, политички, егзистенцијално, уређивачки.

„Притом, радио дели судбину свих радио станица у свету. Нове технологије, друштвене мреже, па и развој телевизије, на неки начин су потиснули радио, али он и даље има перспективу&qуот;.

Један од оних који живе од радија, у каквом год он стању био, јесте Ђуро Свилар, аутор и водитељ емисије „Питајте Ђуру, он зна ко зна&qуот; на Радио Лагуни.

Свилар каже да радио - преживљава.

„Многи су мислили да ће у потпуности да нестане и да ће га интернет потпуно угасити, али је радио заправо искористио интернет да би преживео&qуот;, сматра Свилар.

„Докле год у колима не будемо имали тако добру интернет везу да нам не треба ФМ пријемник, радио ће бити најбољи пријатељ возача.

„Кад се то догоди, видећемо шта ће бити&qуот;.

Историја и шта се слуша

• Прва радио-телеграфска станица у Србији постављена је 1915. у Нишу, а одржавала је везу између владе и Врховне команде током Првог светског рата
• 1. октобра 1924. Радио Београд је званично почео да емитује програм. Прва емисија је био пренос концерта Београдске опере
• Емитовање је прекинуо Други светски рат, када је Београд добио немачку радио-станицу, која је имала програм и на српском језику. Радио Београд је поново почео да емитује програм 10. новембра 1944. године
• Током хаоса деведесетих у Србији је покренуто више стотина радио станица, од којих су многе радиле без дозволе
• Велику улогу у демократским променама имао је Радио Б92, који је био симбол медијских слобода у мрачном времену, али који је касније продат и претворен у Радио Плеј
• Данас, половина слушалаца одлази на неколико кључних играча - два програма Радио Београда и пет комерцијалних станица: Радио С, Хит ФМ, ТДИ, Лагуна и Плеј
• У последње време појавило се и више алтернативних интернет радија, а међу најпопуларнијима је Радио Апарат

Новац

Финансирање - кратак је и јасан одговор Свилара на питање шта је највећи проблем радија у Србији.

„Колач који иде радију се и те како смањио. Од 100 одсто неке суме за рекламе у медијима, тек четири-пет одсто иде на радио станице.

„То је јасан показатељ да радио живи у тешким условима&qуот;.

Питање новца истиче и Вељановски, који у томе види разлог пребацивања радија на џубокс.

„Један број теоретичара радија сматра да се променио укус слушалаца, али мислим да то није тачно.

„У намери да појефтине трошкови производње, посеже се за лакшим садржајима, јер није исто пуштати музику по цео дан и правити истраживачке или документарне радове.

„То је због интереса власника, не због потребе публике&qуот;, сматра Вељановски.

Он каже да је и због интернета, са повећањем броја медија, уз све мање улагање у радио, немогуће да садржај буде истог квалитета као пре 30 година.

Ипак, Ђилас истиче да постоји место на којем и даље негују различите радијске жанрове - њен Радио Београд.

Како каже, права радијска публика је „веома верна и добро наслушана радија&qуот;.

„Сваког првог понедељка у месецу имамо емисију у коју се слушаоци јављају и говоре замерке и похвале... Приметила сам да је 80 одсто тих критика негде са разлогом.

„Слушаоци веома добро осећају шта значи добар водитељ и шта је грешка у програму&qуот;.

Берлускони

Ако је ситуација на радио таласима тешка у Београду, на локалу је још тежа.

Хаотична ситуација након пада Слободна Милошевића, када је у српском етру било и до 1.200 електронских медија, замењена је... Па, такође хаосом.

Тако је 2015. једно од главних питања међу новинарима било ко је Радоица Милосављевић.

Милосављевић је тада за себе говорио да је „обичан пензионер&qуот;, а за више од 100.000 евра је купио неколико локалних медија.

То су РТ Крушевац, РТ Крагујевац, ТВ Пирот, РТ Брус, Центар за информисање Нови Кнежевац, ТВ Пожега, РТ Димитровград и РТ Панчево.

Спекулисало се да је куповину обавио за рачун високог функционера Српске напредне странке Братислава Гашића, али је он то демантовао, пише у његовој биографији на Истиномеру.

Поједини медији су га чак називали „крушевачки Берлускони&qуот;.

„Локалне радио станице су прошле кроз проблематичну и тешку фазу зато што држава није реаговала на време&qуот;, каже Вељановски.

„Још 2002. и 2003. су донети закони о власничкој трансформацији и да се она догодила у нормалним околностима, имали бисмо много боље локалне медије&qуот;.

Међутим, како каже, држава је то избегавала 13-14 година.

„Нова власт је организовала своје људе да они купе локалне медије, тако да су они поново у рукама власти.

„То су они који су опстали, а неки су морали и да пропадну&qуот;, истиче Вељановски.

Интернет

Један од начина за спас радија у читавом свету био је интернет.

Већина радио станица програм емитује и онлајн, све је могуће после само неколико клика наћи на њиховим сајтовима, а неки су чак прибегли и Јутјубу.

Тако је данас могуће нешто што је некада било незамисливо - видети ко су ти фамозни радио водитељи, чија популација стопроцентно зна да изговори сва слова, без иједне говорне мане.

Чак и проблематична Р и Л.

У међувремену су се појавили и подкасти, које на интернету могу да производе и каче готово сви, без обзира на то да ли имају искуство иза микрофона.

„Подкасти су сјајни, нарочито кад неко има нешто паметно да каже&qуот;, каже Милица Ђилас уз осмех.

Како наводи, наравно да постоји разлика у садржају у односу на класични радио, али их све повезује иста ствар - љубав према радију.

„Подржавам сваки вид радијског садржаја... То је као код љубитеља стрипова - волиш и друге који то раде, причаш са њима о томе...

„Ми смо једноставно колекционари доброг звука&qуот;.

Опстанак

Да ли ће радио - као и штампане новине - опстати, нико не може да каже, јер је човечанство први пут у ситуацији да не зна како ће свет изгледати за само 20 година, а камоли нешто више.

Свилар каже „да&qуот;, уз једно велико „али&qуот;.

„Можда је конекција са осталим медијима начин да радио опстане. Дакле, не као појединачни медиј, него кроз неку врста уједињења више медија у једно&qуот;, наводи он и као пример истиче то што је своју емисију пренео у Инсајдер, где је од недавно стално запослен.

„Постоји будућност радија, неће бити угашен, али предстоје тешка, тешка времена&qуот;.

Он истиче да треба разумети време у којем живимо, а које обилује кратким и површним информацијама.

„Ипак, и даље има станица, уредника и водитеља који разумеју да треба скратити оно што је било другачко, а да ствари не изгубе смисао и поруку&qуот;.

Милица Ђилас каже да је „много бојажљивија него стручњаци и колеге који су 100 одсто сигурни да ће преживети и само променити облик&qуот;.

„Убеђена сам да на радију раде само људи који радио заиста воле и који су без обзира на стање у медијима, велики ентузијасти.

„Да се не лажемо, плате на радију не могу да задовоље месечни буџет&qуот;.

Како каже, слушаоци су ти који ће одредити будућност радија, а не технологија.

„Џаба сва технологија, ако нема ко да је употреби и циљано оде на неку фреквенцију.

„Радио мора искрено да се заволи да би постао део дневне рутине, јер је љубав та која држи људе на таласима, па макар им у том тренутку тема емисије не одговарала.

„Наравно, радио прво треба укључити&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.13.2019)