Predsednik nije kriv…
Insajder 21.02.2019
U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti. Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje. Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika. Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri. Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja. Moje kolege će biti braća. U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost,
Tako ili tome slično su se još od 4. veka pre nove ere, lekari zaklinjali bogovima i čašću, obavezujući se da će im briga o bolesnicima biti iznad svega. Skoro 2.500 godina kasnije ova zakletva je u Srbiji postala relativna – lekari, barem neki, se o pacijentima brinu u meri u kojoj ne ugrožavaju želje političara. Jer sve i da predsednik poželi da, u vreme kada su zbog epidemije gripa zabranjene posete, obiđe odeljenje na kome leže teško bolesni
