Јеличка хроника (7): У 3 и 15 за Чачак
Вести онлине 05.03.2019 | Нада С. Јакшић

Никад такве батине Момир није појео у животу као тог 9. марта када су га милицајци докопали сломљене ноге и одвукли у станицу да га натенане ломе пендрецима. Али, ајмо редом...
Биле су деведесете. Крвави облаци слутили су велико зло, а он је, жилав и одсечене одступнице, некако почео да се пробија кроз велеградску џунглу, наоружан инатом и лудом главом. Докопао се посла, захваљујући пуком случају да је у аутобусу за Чачак у 3.15 сео баш поред човека који се за нешто питао тамо где је радио. И коначно су почеле да капљу неке парице, довољне за вука самотњака који је само годину дана раније, пре него што је решио да












