Zašto uporno ćute i spavaju univerzitetski nastavnici?
Danas 12.03.2019 | Piše: Goran Bošković
U svim šetnjama "1 od 5 miliona" u Novom Sadu sreo sam samo jednog svog kolegu Dok građanske šetnje „1 od 5 miliona“ prerastaju u marš nezadovoljstva, a nasmejana lica šetača odražavaju duh oslobođen od (vekovima) nagomilavanog straha od vlasti, jedna druga grupacija „nezadovoljnika“ budi se veoma usporeno, zapravo, previše sporo s obzirom na važnost trenutka i svoje mesto u njemu.
Radi se o univerzitetskoj zajednici Srbije, čijih je (tek?) oko 1.500 članova, u roku od, evo sada već mesec dana, potpisalo podršku protestima. S obzirom na mesto i ulogu nauke i visokog obrazovanja u svakom društvu, kao i veličinu univerzitetske zajednice Srbije, nameće se pitanje odsustva zapaženijeg liderstva njene „univerzitetske elite“, ili barem njene podrške, protestima građana, koji iz nedelje u nedelju u sve većem broju izlaze na ulice
