Kad je penzija na nekom dalekom horizontu života
Nedeljnik 31.03.2019 | Branko Rosić
Sad mi priča A. M., koleginica i komšinica iz zgrade, da u našem busu 31 viđa sve više starih zidara. Gotovo da su u penziji, ali i dalje rade i sve joj je tužno dok ih gleda. Pre neki dan moja frizerka kaže da joj je bilo tužno kada je u gradskom autobusu negde oko Trošarine videla vozača GSP-a. Opisala ga je kao čikicu koji je podignut iz penzionerske rutine jer su se mlađi vozači uputili ka Nemačkoj ili Sloveniji. Ali ovde više nema
