Пет „људских“ емоција које и неке животиње могу да осете

Осећање задовољства, бола и страха није карактеристично само за људе. Заправо, ова осећања су витална за опстанак јединки великог броја врста.

Али, шта је са комплекснијим емоцијама, попут туговања након губитка вољене особе и осећаја огорчености када се суочавамо са нефер ситуацијама.

Еволуциона биологија и науке о понашању и мозгу откриле су да људски нервни систем има неких сличности са животињским, нарочито са неким сисарима.

Тако неке емоције за које се често мисли да су људске нису искључиво наше.

Ево пет примера из књиге Тхе Емотионал Интеллигенце оф Анималс, шпанског приматолога и антрополога Пабла Ерероза.

1. Осећај праведности

Већина људи може да се разликује око тога шта је фер, а шта није. То је карактеристика и за неке примате попут капуцин мајмуна.

Студија коју је урадиоИеркес Примате Центеру из Атланте показала је да ови сисари одбијају сарадњу када осећају нефер третман.

Истраживачи су дали парчиће краставаца групи капуцин мајмуна као замену за пластичне жетоне.

Једном од њих су дали грожђе - које воле више од краставца.

• Упомоћ, заглавио сам се!

Одмах након тога, остали су одбили да наставе сарадњу у експерименту. Неки су чак гађали људе комадима краставаца.

2. Жеља за осветом

Готово свака особа је у неком тренутку осетила жељу за реваншом, па зашто не би и неке животиње?

Крдо слонова напало је 2016. Ранчи, град у источној Индији, присиљавајући становнике да трче како би се спасили. Животиње су тражиле тело жене која је страдала након пада у канал за наводњавање.

Животиње могу да буду љуте и осветољубиве према агресивним тренерима.

• Ослободили хрчка преко сићушних мердевина

Шимпанзе памте ко су им пријатељи и непријатељи. Ако непријатељ нападне пријатеља, освета може бити близу.

3. Мајчинска љубав

Људи обично воле и штите своје потомство. Али и многе животиње су способне да покажу исто толико мајчинске љубави.

Кристина, шимпанза из Танзаније, отишла је врло далеко у бризи према свом потомку, рођеном са Дауновим синдромом и хернијом која га је спречавала да седи.

Истраживачи са Универзитета у Токију сведочили су како је мајка понекад престајала да једе да би се бринула о беби.

Није дозволила никоме да носи њену девојчицу, као да је знала да то нико не може учинити боље од ње. „Девојчица&qуот; је угинула са две године.

Пабло Ерероз такође пише о мами слоници и њеној беби, од које је одвојена пошто је одведена из крда да забавља туристе у Тајланду.

Три године касније, након настојања конзерваторске групе да прати бебу слона, беба и мама су поново спојене у уточишту за слонове. Стајале су једна једна наспрам друге сат времена. Затим су почеле да се мазе.

4. Сломљено срце

Раскид и губитак партнера може да изазове људску патњу.

Аре, које су верне партнеру целог живота, осећају ову врсту губитка интензивно.

Ако један од партнера изненада угине, други то тешко подноси: често престаје да једе и постаје слабији.

• Угинуо папагај из филма Пипи Дуга Чарапа

Неки постају тако слаби да не могу да се држе на литицама где живе и падају на стене. Да ли је ово облик самоубиства животиња због љубави?

5. Емпатија и утеха

Људи могу да се теше међусобно и осете емпатију и саосећање једни према другима.

Студија из 2016. објављена у часопису Сциенце открила је да волухарице теше друге волухарице које су под стресом - а истраживачи су то описали као доказ емпатије.

У експерименту парови су били изоловани један од другог. Једна волухарица у сваком пару била је изложена благим шоковима. Када су поново спојене, волухарица која није била изложена шоковима покушала је да ублажи нелагодност партнера.

То је радила тако што га је облизивала дуже него што су то радиле друге животиње у контролној групи које су биле одвојене, али нису биле изложене шоковима.

Друге студије су откриле да шимпанзе могу да се осећају као жртве агресије, а слично се догађа и са делфинима, слоновима и псима.

(ББЦ Невс, 04.11.2019)