Како сам испао „Луди Милојко“
Данас 15.05.2019 | Пише: Милојко Пантић
О мојој великој прошлонедељној глупости када сам прекршио саобраћајна правила „Уморан од свега у смрт ми се жури. Јер видех заслужног како бедно проси.
И ниткова што се богато кинђури. И оданост како понижења носи. И златна одличја о погрешном врату. И савршенство у блатном бешчашћу. И девице силом предане разврату. И снагу страћену неспособном влашћу. И уметност којој моћник узде ставља. И злочинце како владају добротом. И мрачњаштво како мудрошћу управља. И како искреност бркају с простотом. Скрхан, спокојној смрти ћу се дати. Од ње ме тек љубав може сачувати.“ Ето зашто је уметност
