Бијег из Сребренице у очима дјетета

Колона способних мушкараца (цивила) се одвајала од града баш путем испред моје зграде који је водио ка селима и шуми. Стање је било више него хаотично. Дошао је отац и скоро кроз плач рекао: “Ја не знам шта ћу”. Видио је могућност да се прикључи огромном броју мушкараца, али чини се да му је у том моменту била потребна подршка породице. Моја сестра је била најгласнија “Иди, ми ћемо се снаћи.” Знали смо у том моменту да ћемо се морати суочити са четницима, а исто