Država blagostanja kao zajednički interes radnika i poslodavaca

Učimo da država blagostanja, za koju se radnička klasa širom Evrope izborila nakon Drugog svetskog rata, štiti radnike od kapitalističke eksploatacije i tržišnih sila kroz socijalna davanja i „sigurne“ ugovore o radu. Socijalne politike se prikazuju kao politička neophodnost, ali i kao ekonomski trošak za poslodavce koji po svaku cenu treba minimalizovati da bi se omogućila bolja cenovna konkurentnost i veći ekonomski rast. Unutar ove paradigme, teško je zamisliti