Ljubav i raskid: Kako da zalečite slomljeno srce
U jednoj studiji se tvrdi da je potrebno oko tri meseca da se čovek oseti pozitivnije u vezi s raskidom.
Malo toga nam teže pada od slomljenog srca. Poslednji put mi se to desilo pre tačno godinu dana. U mom slučaju se ljubav ispunjena doživotnim obećanjima okončala veoma naglo.
Trebalo je da se uselim kod osobe koju sam volela. A onda se on predomislio. To me je izuzetno potreslo i osetila sam da više nikad neću biti ista.
Raskidi
Prolazila sam ja i pre kroz raskide. Način na koji sam se nosila s njima nije ni po čemu jedinstven: izašla bih, napila se, zaboravila sve na tren, pa ponovila celu stvar.
Stoga sam se prošle godine odlučila za nešto drugo. Sa trideset i dve godine sam otišla iz Londona - u kom sam provela 27 godina života - i preselila se na selo.
Bila mi je nepodnošljiva pomisao da ću morati da živim u tom stanju „ostavljanja veze iza sebe" i stalno se plašiti da ću naleteti na bivšeg - u autobusu, na ulici, iza svakog ćoška.
Nisam imala mnogo novca (nekoliko stotina funti na računu), ali čekao me je projekat, a umela sam pametno da štedim, tako da sam rešila da mi ta sredstva što duže potraju.
Tokom narednih osam meseci posvetila sam se „lečenju srca", u nedostatku boljeg termina. Šetala sam kilometrima. Plivala sam u moru. Ridala sam. I radila sam napornije nego pre. I pored toga, tuga bi me u potpunosti obuzimala.
Uvidela sam da nekog ko je, kao ja, godinama živeo u gradu život na selu odvodi u totalnu izolaciju.
Imala sam sreću da dobijem podršku porodice, ali iskreno su mi nedostajali moji prijatelji. Posle nekog vremena većina njih je prestala da zove, pošto život ide dalje, zar ne? Obećane posete nikad nisu došle na red i nikad se nisam osetila toliko usamljeno.
To me je navelo da se zapitam postoji li uopšte nešto nalik dobrom raskidu. Ima li pozitivnog načina da se čovek nosi sa slomljenim srcem?
U to vreme nisam imala niakav priručnik za to. Sada, godinu dana kasnije, pišem ovaj članak kako bih to saznala.
Šta je slomljeno srce?
„U osnovi, posredi je stanje razarajućeg emotivnog gubitka", objašnjava Džo Hemings, bihevioralni psiholog i savetnik za veze.
„Iako ga svako drugačije proživljava, zajednička su nam snažna osećanja tuge, žala i prevladavajući osećaj da nikad nećemo uspeti da se izborimo s bolom.
„Ako govorimo o mozgu, područja zadužena za osećanje fizičkog bola 'uključe se' onako kao kad vas zapravo nešto boli. To pokreće simptome krize veoma slične onima koji se primećuju kod zavisnika od droge.
Meni se činilo da mi celo telo sagoreva iznutra.
Prava je muka nositi se sa simptomima apstinentske krize. Iskušenje da uzmem još jedan fiks - da pozovem bivšeg i raspravljam se s njim, podsetim ga na sebe i ono što smo delili - čini se neodoljivim.
„Ako govorimo o emocijama, loš raskid će vas provesti kroz pet faza bola - poricanje, bes, cenjkanje, depresiju i, konačno, prihvatanje", kaže Džo. „U tom procesu ima mnogih recidiva."
Kako zaceliti slomljeno srce
Nositi se sa slomljenim srcem je, po mom mišljenju, prava umetnost.
Ali to ne znači da ne smemo nešto da pozajmimo i od nauke. U velikom broju studija analiziralo se šta se tu zapravo dešava i na koji način možemo da se nosimo s time.
Recimo, u istraživanju koje je nedavno objavljeno u glasilu Journal of Experimental Psychologyproučena je uspešnost tri strategije za preboljevanje: kad gajimo ružne misli o bivšem partneru, kad gajimo i prihvatamo osećanje ljubavi prema toj osobi i kad skrećemo sebi pažnju tako što negujemo pozitivne misli koje nemaju nikakve veze s bivšim partnerom.
Iako nijedna nije savršena, sve tri strategije služile su da umanje intenzitet emocionalnog odgovora učesnika prema njihovim bivšim partnerima, tako da nije loše početi njihovim kombinovanjem.
Ponavljajte za mnom: „Vaš bivši je imao jeziv jutarnji zadah i preterano je voleo da čuje sopstveni glas - grozno."
A zatim: „Lepo je što ste voleli nekog, to je dobra stvar - iako sada uviđate da je ta osoba grozna."
I naposletku: „Nije li vreme divno u ovom trenutku?"
Di Holms, stručnjak za veze, predlaže još jednu dobru polaznu tačku: „Dozvolite sebi da 'leškarite'. Smatram da nije nerazumno uzeti slobodan dan - ako ste u stanju šoka to bi mogao biti i najbezbednija odluka, u zavisnosti od posla kojim se bavite.
„Pričajte s prijateljima i vodite dnevnik o osećanjima", savetuje ona, „ali nemojte dozvoliti da to upravlja vašim životom. Nemojte donositi nagle odluke. Možda će vam se činiti da ne možete da podnesete život u kući bez bivšeg partnera, ali čim budete uneli neke izmene i, recimo, okrečili zidove, možda ćete ipak poželeti da ostanete tu."
Džo preporučuje da prestanete da pratite bivšeg partnera na društvenim medijima: „Uklonite ili izbrišite sve što vraća bolna sećanja, kao što su fotografije i poruke. To zvuči brutalno, ali zapravo potpomaže vaše isceljenje."
„Nemojte pisati toj osobi niti je zvati, posebno ne kasno noću", dodaje ona. „Napravite belešku, pa je izbrišite, ili pišite o svojim osećanjima samo za sebe. Nemojte ih uhoditi ili proveravati šta rade."
Što se tiče stadijuma bola, bes tu može igrati izvesnu ulogu. Zaista, bes koji sam ponekad osećala bio je vulkanskih razmera. Ali on ima i pozitivne strane: teško da će vam nedostajati neko koga ste rešili da ne možete podneti. Neki stručnjaci, doduše, ne savetuju pribegavanje ovakvoj obrnutoj psihologiji.
Na lajf kouč video vodiču zvanom „Kako preboleti nekog" tvrdi se da ne treba ubeđivati sebe kako tu osobu nikad niste voleli, već da treba analizirati šta je to što vam se kod nje dopalo.
A onda se treba zapitati: „Mogu li se takvi kvaliteti pronaći u nekom budućem partneru?"
Dakle, šta se meni sviđalo kod mog bivšeg? Uglavnom je bio fin. Ima li još finih ljudi na svetu? Pa, ima.
Shvatila sam da mi takvo seciranje veze umnogome pomaže.
Ne u početnim fazama raskida - teorija o tome da postoji mnogo riba u moru u početku ne nosi nikakvu težinu, a kad vam je ljudi nude ne bi li vas utešili, time samo potkrepljuju vaše uverenje da vas ne razumeju.
Ali s vremenom je prihvatanje ideje da moj bivši nije savršen i da se oni njegovi delovi koje sam smatrala privlačnim mogu naći i u drugima postalo važna prekretnica do koje valja stići.
Povežete li sve te tačke, iznići će plan: prihvatite svoja osećanja i budite slobodno u žalosti; razgovarajte sa porodicom i prijateljima i, ako je potrebno, sa nekim savetnikom.
Pišite dnevnik, izbegavajte društvene mreže, brišite bolne okidače, skrećite sebi pažnju, nemojte donositi nagle odluke, nemojte stupati u kontakt sa bivšim partnerom, razmišljajte o njihovim manama i, kad prođe neko vreme, razmišljajte o njihovim prednostima, te imajte na umu da se te prednosti mogu naći i u nekom drugom.
Posle je sve samo pitanje vremena.
Koliko traje proces isceljenja?
„Ljubav se ne može požuriti", pevala je grupa Suprims - i, nažalost, ne možete požuriti ni njeno prevazilaženje.
U jednoj studiji se tvrdi da je potrebno oko tri meseca (tačnije, 11 nedelja) da se čovek oseti pozitivnije u vezi s raskidom.
Kao što rekoh, slomljeno srce nije stvar nauke.
Lično mi je trebalo šest meseci da osetim kako sam sposobna da nastavim dalje. Tada sam, doduše, zaista bila spremna za to.
I na moje veliko iznenađenje - i veliku sreću - osoba koju sam pronašla obnovila je moju veru u moć ispunjene veze. Otad ni suzu nisam pustila za bivšim.
Što me navodi da priču završim jednom ličnom teorijom: prevazilaženje slomljenog srca je izazov prožet paradoksom, toliko je teško upravo zbog svoje jednostavnosti.
U suštini, trik je u sledećem - treba upamtiti da ste vredni ljubavi. Kao i da će vas ljubav, s vremenom, opet pronaći.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.16.2019)
