Радојичић: Руководство Београда је свесно одговорности јер је највећа локална самоуправа

Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је данас да је руководство главног града свесно одговорности јер је на челу највеће локалне самоуправе и све што се уради то се реперкутује на друге локалне самоуправе.

Он је на Скупштини Сталне конференције градова и општина - Савеза градова и општина на којој се говорило о међуопштинској сарадњи и путу ка даљем јачању локалне самоуправе, рекао да су општине и градови "најважнији за грађанина јер може да утиче на управљање што се одражава на његов живот".

"Беогтад се труди да постигне што боље резултате у реализацији великих пројеката, али и у отварању вртића, паркова, тргова, пружању социјалне подршке, унапређењу положаја трудница и деце", рекао је Радојичић и додао да су пођеднако важне и комуналне услуге где су постигнути "добри резултати".

Он је захвалио Сталној конференцији градова и општина (СКГО) на помоћи у изради што једноставнијег и транспарентнијег буџета како би га разумео што већи број грађана и обећао да ће се унапређивати утицај грађана у његовом креирању.   

"Верујем да ћемо напредовати и наредних година ради укључења у ЕУ", рекао је Радојичић.

Министар државне управе и локалне самоуправе Србије Бранко Ружић рекао је да се "суочавамо са многим изазовима и недостатком капацитета у локалним самоуправама како би се пружиле услуге по мери свих грађана".

"Успостављање пуног капацитета локалних самоуправа је дуготрајан процес, па је најефикаснији начин за пружање услуга удруживање капацитета локалних самоуправа", рекао је Ружић.

Додао је да је изменом Закона о локалној самоуправи и Закона о државној управи омогућено да две и више локалних самоуправа, како за изворне тако и за поверене послове, оснују заједнички орган или службе или једна самоуправа повери другој одређене послове.

Иницијативу за заједничко обављање послова, према његовим речима, може покренути локална самоуправа или Министарство рада.

Истакао је да је реформа система локалне самоупрве "капитално важан програм који ће ући у све поре функционисања и олакшаће обављање послова локалних самоуправа".

Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је отварање четвртог Преговарачког поглавља у процесу прикључења Србије ЕУ признање да је Србија направила помак у реформама.

"Отварање поглавља не значи да ће бити затворено, али се иде напред. Србија је отворила 18 поглавља од 34, а сви би желели да се више отвори и затвори, али се иде напред", рекао је Фабрици.

Истакао је да економија Србије расте и да Србија улази у 2020. годину са оптимизмом, али да мора брже да спроводи реформе Пореске управе и јавних набавки, а да "реформе не иду у сфери владавине права, борби против корупције и слободи медија".

Он је рекао да се ради на унапређењу рада локалних самоуправа јер представљају стуб развоја.

ЕУ је, према његовим речима, уложила 200 милиона евра у реформу државне управе која мора да се заснива на неколико принципа: квалитету услуга одговорности, департијацији и транспарентности.  

Фабрици је рекао да је реформа државне управе сложен процес и подразумева дигитализацију услуга и веће учешће грађана у доношењу одлука.

Амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин рекао је да та земља дуги низ година помаже Србији на путу учлањења у ЕУ.

Он је рекао да је Шведска до сада издвојила 238 милиона евра донација кроз разне програме који унапређују владвину права, борбу против корупције равноправност и заштиту животне средине.

Амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ге рекао је да ће унапређењем рада локалних самоуправа грађани уживати у бољим услугама.

Он је рекао да је та земља издвојила девет милиона евра за подршку локалним самоуправама јер је жеља Швајцарске да пренесе искуства како би Србија изградила услуге у локалним самоуправама по мери њених грађана.

"Као високодецентрализована земља пружамо подршку међуопштинској сарадњи јер је то користан концепт који омогућава боље услуге", рекао је Ге.

Немачки амбасадор у Србији Томас Шиб рекао је да Србија може да рачуна на подршку те земље у процесу интеграције у ЕУ, а да ће фокус бити на унапређењу владавине права.

"Међусобна сарадња локалних самоуправа омогућује боље и јефтиније услуге, нарочито у рурарним подручјима", рекао је Шиб.

Иницијативе са локалног нивоа, према речима регионалне директорке за западни Балкан Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Жужане Харгитај су кључ развоја и имају утицај на економски развој и живот грађана.

"Од 2001. године инветсирали смо 450 милиона евра у инфраструктуру, а највећи партнер нам је Београд. Највећи проблем у локалним самоуправама је недостатак пројеката, па ЕБРД пружа стручну помоћ при њиховој изради", рекла је Харгитај и додала да дигитализација може да надомести недостатак кадрова у локалним самоуправама.

Председница СКГО Душанка Голубовић рекла је да је та ораганизација у овој години пружила велики број услуга градовима и општинама за које је покренула и нове сервисе.

Најзначајнија активност СКГО у 2019. години је, према њеним речима, била учешће у изради националних прописа као што су Закон о главном граду или Закон о комуналној милицији који су усвојени ове године и на низу закона који су у припреми и међу којима су Закон о измени и допуни Закона о територијалној организацији, Закона о референдуму и народној иницијативи, Закона о буџетском систему, Закона о пољопривредном земљишту и низу закона из области животне средине.  

Она је рекла да је СКГО упутио велики број иницијатива које су везане за припреме закона о финансирању локалне самоуправе, а да су пажњу посебно усмерили на решавање проблема око наплате накнаде за заштиту животне средине и покретање реформи у области хитне медицинске помоћи.

СКГО је, како је рекла, организовала низ активности за идентификацију предлога за унапређење стања у сектору социјалне заштите, затим за реформе и примену Закона о улагањима, Закона о становању и одржавању стамбених зграда, као и Закону о смањењу ризика од катастрофа и управљању у ванредним ситуацијама.

Голубовић је рекла да је током године СКГО спровела 65 пакета подршке ради унапређења административне ефикасности, партиципације и транспарентности, унапређења антикорупцијских политика, родне равноправности, животне средине, ванредне ситуације и управљања јавном својином.

Она је рекла да је за следећу годину предвиђено 50 пакета подршке за унапређење управљања људским ресурсима и 50 за стручно усавршавање запослених.

На Скупштини су потписани Меморандум о сарадњи у имплементацији пакета подршке у области управљања људским ресурсима у 50 градова и општина и Меморандум о сарадњи у имплементацији пакета подршке у 15 градова и општина у оквиру пројекта "Унапређење доброг управљања на локалном нивоу који спроводи СКГО, а финансира Влада Швајцарске.

У оквиру пројекта "Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији - Иницијативе за инклузију 2" потписан је Споразум о сарадњи у спровођењу локалних пројеката и Меморандум о сарадњи СКГО и Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији.

Генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић рекао је, поводом потписивања Меморандума са Канцеларијом УНИЦЕФ-а да ће се фокусирати на образовање, здравствену и социјалну заштиту деце.Цео ВИДЕО материјал можете да пронађете ОВДЕ

(Бета, 11.12.2019)