Duda Alapača: Luda mi kaže pa se ne ljutim

Eto. Al’ nije kriva ona, ne… JA sam kriva! Ja…! Što majka može da te upropasti, pa to niko ne može… Znaš kad se rodila, živa nisam bila od brige. Nunaj i nunaj na rukama po čitavu noć, pa gledaj jel’ diše, pa jeste podrignula, nije podrignula, pa gataj u onu pelenu taman k’o da je kakav tajni zapis, da izvineš, pa zeleno li je, žuto li je, je li retko, ovako, onako… Svaku sam njenu boljku ja prvo odbolovala. Ona kašlje – mene bole pluća. Ona padne, pa tačno k’o da