Извештај Стејт департмента: У Србији у 2019. бројни изазови у домену људских права
Србија се у 2019. години суочавала с бројним изазовима у домену људских права, међу којима су оптужбе за тортуру на рачун полиције, најтежи облици ограничавања слободе изражавања и медија, бројни случајеви корупције у влади и насиље над припадницима ЛГБТИ популације, наводи се у најновијем извештају америчког Стејт департмента.
У данас објављеном извештају о људским правима за 2019. годину, Стејт департмент је навео да су српске власти предузеле кораке за процесуирање званичника који су кршили људска права, али и да многи посматрачи верују да су бројни случајеви корупције и друштвеног и насиља у породици остали непријављени и некажњени.
"Иако Устав Србије забрањује мучење и друго сурово, нехумано или понижавајуће поступање или кажњавање, полиција је повремено тукла притворене особе и малтретирала осумњичене, углавном током хапшења или притвора, ради добијања признања, иако такви докази нису дозвољени пред судом", наводи се у документу.
У извештају се, између осталог, наводи да је Комитет УН за борбу против мучења (ЦАТ) утврдио у августу да је Влада Србије изручила Турској курдског политичког активисту у децембру 2017. године, упркос препоруци тог тела да поступи супротно.
Корупција и некажњивост у полицији и даље представљају проблем, упркос одређеном напретку по питању одговорности корумпираних полицијских званичника, наводи се у извештају и додаје да су стручњаци из цивилног сектора забележили током године да је настављено побољшање квалитета интерних истрага у полицији.
Као проблем се наводи и да су "услови у затворима повремено тешки због физичког злостављања или претрпаности".
Поводом убиства тројице америчких држављана, браће Битићи 1999. године, каже се да је влада наставила да јавно говори о том случају, али да, упркос изјавама да је истрага у току, није начинила значајан напредак који би донео правду жртвама. Додаје се да није јасно у којој мери су власти заиста активно вршиле истрагу.
О ситуацији у области медија, Стејт департмент наводи да Устав Србије гарантује слободу изражавања, укључујући медије, али да су "претње и напади на новинаре, мањак транспарентног власништва у медијима и огромна улога државе у медијском сектору подривали те слободе".
"Независни посматрачи тврдили су да је настављен тренд погоршања медијских слобода, док су Репортери без граница почетком године означили као небезбедан амбијент у којем медији раде, наводећи да је Србија постала место где бављење новинарством није ни безбедно ни подржано од државе", наводи се у извештају.
У документу се подсећа да је Фридом хаус 2019. године пребацио Србију у групу земаља са делимично слободним медијима, из групе земаља са слободним медијима.
"Неуравнотежено медијско извештавање и велики обим лажних, обмањујућих или непроверених вести наставили су да угрожавају способност грађана да суштински учествују у демократском процесу", стоји у извештају.
Наводи се да су независни медији били активни, али ограничени у способности да представе другачије погледе због превеликог броја медија на тржишту и подршке власти провладиним медијима.
"Независни новинари и медијске куће наставили су да издају неколико независних новина, иако су све мање читане. Таблоиди су остали популарни и редовно су објављивали нетачне или непотврђене информације, а многе од тих прича оцрњивале су лидере опозиционих партија. Такви текстови често су имали лажни или обмањујући наслов на насловној страни", додаје се у документу.
Од јануара до августа Независно удружење новинара Србије пријавило је, како се наводи, 85 случајева у којима су новинари "били нападнути или им је прећено или су били изложени политичком притиску", а напади су укључивали "вандализам, застрашивање и физичке нападе".
Кад је реч о цензури, у документу се наводи да је било извештаја да је влада "активно тежила да усмерава медијско извештавање о бројним темама".
"Представници медијских удружења наводе да је економски притисак понекад доводио до аутоцензуре у медијским кућама, које су се уздржавале од објављивања садржаја критичког према влади, страхујући од малтретирања или економских последица", пише у извештају.
Додаје се да су представници власти наставили да добијају знатно више простора у медијима од опозиционих политичара и да је неколико медија објављивало чланке у којима су бројни новинари, активисти невладиних организација или представници независних институција оптуживани да су издајници и да покушавају да сруше уставни поредак.
У извештају америчког министарства спољних послова наводи се и да су кривичне истраге и процеси повезани с ратним злочинима деведесетих година углавном стагнирали.
У документу се наводи да није било извештаја да су влада или њени агенти починили вансудска убиства, да су отели неке особе, као и да није било извештаја о политичким затвореницима.
Кад је реч о Закону о заштити података о личности, у извештају се наводи да је он ступио на снагу 21. августа и да је у октобру било прерано да се процени његова ефикасност.
(Бета, 11.03.2020)
