“Незгодно ми је, знаш, Десанка, ја сам члан Партије…”: Кад је Милован Ђилас пожелео да му Андрић прочита рукопис – Из поклон књиге која се добија уз Недељник

Фото: Профимедиа Није, дакле, било много оних који би се усудили да посете Стефанију и Милована, па ни они који су га на том пленуму после чланака у “Борби”, после “Анатомије једног морала”, они који су га бранили, њих свега неколико, нису могли да се крећу куда су хтели. Једна од ретких била је песникиња Десанка Максимовић. Она се једног дана јесте појавила, како се Милован Ђилас присећао у делу “Власти и побуна”, носећи бомбоне и воће, “као понуде болесницима”.